Spontan neki narod!

Gordana Logar Da nije pre nekoliko dana na jednom od mitinga premijer Koštunica otkrio „da nije bilo Velimira Ilića ne bi bio izgrađen nijedan novi put u Srbiji“ mogla bi javnost da živi u pogrešnom uverenju da to nije lični čin jednog ministra već da su nove velike srpske transverzale nastale zahvaljujući narodu srpskom. Ne samo zbog poreza koji plaća i iz čega to valjda i ministar Velja finansira već i zbog jedne sasvim nove srpske pojave. Reč je o visokoj svesti naroda koji spontano, samoinicijativno bez organizacije i čak bez podsticanja od nekih stranaka na vlasti ili u opoziciji, preduzima političke akcije najvećeg patriotskog obležja. Moglo bi se čak govoriti o spontanom nekom narodu čija svest je dostigla neslućene visine onog časa kad je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova.
Najnovija takva narodna akcija bez organizatora i podstrekača događa se na Novom Beogradu. To je ispisivanje grafita u spontanom, novom stilu. Najverovatnije po ugledu na modele, vrhunske srpske političare koji neguju baš taj manir da je u predizbornim danima sve dozvoljeno. I ranije su tu bili ispisivani grafiti svugde i svakakvi (čak je nedavno osvanuo i jedan potpuno neverovatan po tome koliko je staromodan: Danijela volim te najviše na svetu, Aca). Bilo je raznih navijanja, ali sada je novost da se to radi ne zbog propagande svoje stranke ili kluba već zbog osećanja nepravde nanesene Srbiji. Zbog Kosova i neprijateljskog dela sveta, posebno Evrope u čemu valjda nema ničeg stranačkog. Na fasadama je samo crvenim sprejom jednostavno napisano – EU, pa crta preko toga, kao spontana poruka da bi Evropu trebalo precrtati. Posebu težinu porukama daje činjenica da po zidovima obično ne pišu odrasli ljudi, pa je za svaku pohvalu da i deca znaju i šta je nepravda i naročito šta je EU. Ogromna je njihova spontana potreba i ni od koga organizovana akcija da se deluje u korist pravde, nacije, a „protiv ropstva Evropi“ kako reče narodni vođa ovih predizbornih dana što možda može na neki način i da, ako ne opravda ono, objasni otkud i jedna sasvim nova i neverovatna i opasna „grafitna parola“, koju vredi ovde prepisati u svoj njenoj spontanosti(!) i morbidnos, a glasi „Smrt Tadiću“. Osvanula je posle jedne velike noćne akcije po celom bloku na nevericu suseda da se bilo kome preti smrću, što sigurno neće biti i razlog da to neko (onako spontano, kako je i nastala!?) izbriše. Ne iz straha od autora već zato što Srbija nije Kina, pa da zabrani – Peking je to upravo učinio – bilo koji grafit i to još sa obrazloženjem da se „iz kolornog spreja ispuštaju otrovne materije u vazduh“. Oni su to učinili zbog čistog vazduha za olimpijce, ali ovde olimpijade stvarno nema, a ispuštanje otrovnih materija za zagađivanje duše i ispiranje mozga je demokratskim regulama „na naš način“- dozvoljeno. Što se, između ostalog vidi i iz svakodnevnih obračuna bandi tinejdžera koji jedan drugog bodu noževima i u smrt šalju, jer u takvom okruženju žive, takvi su im modeli na koje se ugledaju, a koji im se ovih dana s govornica obraćaju.
Uvod u tu „prirodnu borbu protiv nepravde, bez organizatora“, bilo je spontano narodno paljenje „neprijateljskih“ ambasada u Beogradu, a zatim načisto rasturanje i krađa robe stranih okupatora na Kosovu. Ubrzo zatim došlo je i do podmetanja požara (19. februra) na carinskim punktovima Brnjak i Jarinje na administrativnoj granici s Kosovom. U takvim situacijama (za razliku doduše od onog uvodnog beogradskog „vatrometa“ kad su policija i vatrogasci tako strašno i spontano kasnili) povedena je istraga. Kosovska policijska služba uz pomoć međunarodnih izdajničkih snaga je saopšila da su im poznati krivci i organizatori mada nikog nisu još uhapsili. Po istrazi organizatori su bili čelnici jedne srpske opštine mada je to srpska strana demantovala i odgovorila da je to apsolutna laž i da je posredni krivac za tu paljevinu bio niko drugi do šef Unmika, Joahim Riker. Nije doduše nikog na to podstakao, ali kad se u narodu pročulo da nije hteo da se sretne s predstavnicima srpske zajednice i da razreše nešto oko carine, spontana reakcija protiv nepravde je jednostavno buknula bez ikakvih organizatora i podstekača (naravno, ako se Riker ne računa).
Visoka svest i spontanost narodna došla je do izražaja čak i prekjuče, u subotu na inače lepom događaju, Beogradskom maratonu. Neki spontani narod je deci po osnovnim školama delio nalepnice s brojem 1244. Osnovci nisu morali da ih uzmu ako nisu hteli, mada je i pitanje zašto ne bi hteli? Uzeli bi sigurno da su ti mališani (ili roditelji?) znali da je to broj Rezolucije UN koju zvanična Srbija jedino za Kosovo i priznaje makar je i kršila kad joj ne odgovara. Kao sada u slučaju lokalnih, srpskih, izbora na Kosovu na šta je upozorila, između ostalih, dr Rada Trajković koja živi i radi na Kosovu i podnosi sve što Srbi i drugi slični podnositi moraju ma odakle to sve dolazilo. Iz Prištine ili Beograda.