Mi u stvari podižemo vrednost tuđeg domaćeg proizvoda, a ne svoju

Srž problema leži u varljivim pokazateljima privrednog rezultata zvanom BDP iz kojih proizilazi amorfna podrška jednog velikog dela naroda.

BDP je vrednost proizvedene robe, a ne prihod koji država ostvaruje. Ostvareni prihod stranih kompanija ide Turskoj, Nemačkoj, Koreji itd, a ne Srbiji. Mi u stvari podižemo vrednost tuđeg domaćeg proizvoda, a ne svoju.

To je izvor varljive podrške koju deo naroda pruža, dakle bez osnova. Ponavlja se istorija iz doba Hitlera – kao što je Šaht zamislio točak privrednog oporavka, tako je Siniša Mali zavrteo svoj točak. Finansiraju se strani investitori koji će doprineti podizanju vrednosti BDP-a, te se na osnovu povećanog BDP-a podižu novi krediti kojima se finansiraju novi investitori.

Domaća vrhuška se na različite načine ugrađuje koristeći konjunkture. Najčešće dobijaju besplatne udele novodošavših preduzeća kroz anonimne akcije na donosioca.

Pošto naša radnička klasa ne obezbeđuje dovoljno visoku stopu profita, došli su na ideju da menjaju radničku klasu! Uvozimo 100.000 nisko kvalifikovanih radnika iz Gane, koji treba da obezbede bogaćenje stranim investitorima i domaćim pomagačima.

Trenutak za akciju je došao. Sudeći po naglom padu kargo pošiljaka kojima se doprema sirovina u Srbiju vidi se da je došao trenutak u kom točak Siniše Malog prestaje da funkcioniše.

Zaključujemo da kompanije stranog porekla sve manje poručuju repromaterijal, što znači da je u toku zatvaranje pogona u Srbiji istih tih kompanija.

Mentalno stanje nacije pokazuje da je narod počeo da sumnja u istinitost onoga što mu se govori.

Kao završnu misao napominjem da je dobar deo evropskog rukovodstva pod velikim uticajem nemačkog koncerna BMW koji je trenutno vodeći u proizvodnji litijumskih motora.

BMW je svestan nadolaska novih tehnologija i želi da zadrži svoju poziciju još barem tri godine. To znači da bi eksploatacija litijuma trajala svega tri godine, a stotinama narednih godina bi devastirala prirodu i zdravlje čoveka. To obavezno treba sprečiti.

Autor je diplomata u penziji i pisac

IN MEMORIAM

Ljubomir Anđelković je preminuo 1. avgusta u 92. godini, a ovaj tekst izdiktirao je svom prijatelju Boži Adžiću iz bolničke postelje sa željom da bude objavljen u Danasu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.