Foto: Beta/Miloš MiškovU subotu, 15. februara 2025. godine, na Sretenje Gospodnje i Dan državnosti Srbije, održana su dva skupa istim povodom i sličnim nazivom, „Sretnimo se na sretenje“ u Kragujevcu i „Srećemo se na Sretenje“ u Sremskoj Mitrovici. U jednom danu u istoj državi, na dva kraja sveta.
U Mitrovici je bio „ja“, u Kragujevcu smo bili „mi“. Samo je jedan čovek bio važan, svi ostali su bili scenografija, dekor, smetao mu je čak i prvi red, a panoi iz jednog centra poručeni, sa istim parolama, morali su da se spuste, da bi svi prisutni mogli da ga vide. U Kragujevcu su bili jednako važni i gosti i domaći, nije bilo razlike. Erupcija mladosti, budućnosti i ljubavi.
Građani Kragujevca su izašli na ulice da dočekaju i pozdrave goste, ponude im srce i sve što imaju, a građani Mitrovice su ostali u kućama i stanovima, kroz zavesu su virili i jedva čekali da im se gosti raziđu. Mitrovčani i Rumljani su na ulice izašli tek sutradan da ih očiste i provetre. Gosti su u Kragujevcu ostali dva dana, u Mitrovici dva sata.
Oni što su došli u Kragujevac u proseku su imali 21 godinu, a oni što su došli u Mitrovicu 71. Navodono ovi drugi su došli da brane budućnost nacije i države, naravno imaju pravo na to, ali oni prvi takođe, samo zbog mladosti malo više. Oni što su peške išli radovali su se kad su stigli u Kragujevac, a ovi iz Mitrovice autobusima, radovali su se kad su se vratili.
Oni od 21 godine, od predsednika koji izražava jedinstvo nacije, optuženi su da su strani plaćenici koji ruše državu, došli su u Kragujevac peške, trčeći, biciklima, uz pesmu, dočekani kao oslobodioci u svim mestima kroz koja su prolazili, sa ponudama u hrani i piću koje se nude samo najmilijima. Vrata zajedničkih državnih prostora za njih su bila zatvorena, ali zato sva druga otvorena.
Oni koji su išli u Mitrovicu privedeni su strahom i ucenama vladaru na pokoljenje autobusima, sa sendvičima i pivom, da privođenje lakše podnesu, uz obavezne dnevnice od četiri do deset hiljada dinara. U povratku večera. Sve plaćeno o državnom trošku, ovako ili onako. Gruba računica pokazuje da je miting u Mitrovici sa dnevnicama, sendvičima, pićem, večerom, autobusima, službenim vozilima, troškovima direktng TV prenosa, plakatima i plaćenim režimskim medijima, koštao nekoliko miliona evra.
I sve su to platili isti ljudi koji su od svojih plata i penzija odvojili da ugoste studente na putu u Kragujevc i širom Srbije. Za skup u Kragujevcu jedina službena vozila su taksiji koji su studente besplatno vratili u njihove gradove. U Kragujevcu red su održavali studenti u žutim prslucima, u Mitrovici policija sa oružjem.
Poruke iz Kragujevca su poruke mira, ljubavi, nade, budućnosti, praštanja, ali i odlučnog zahteva za pravdu, istinu i ustavno delovanje institucija. Studenti su kao štafetu nosili – vraćali Ustav, jača poruka nije potrebna. Novinarima se na putu u Kragujevac pevalo, u Mitrovici pretilo.
Poruke sa skupa u Mitrovici unose nemir, nesigurnost, podele, prizvuke mrženje: „uništiću vas u celom svetu“, obojena revolucija, separatizam, omalovažavanje političkih protivnika, „ne podnosim ni njihovo pravo da drugačije misle“.
Vladar nikoga ne vidi sem sebe, samo je on važan i on umišlja da će nastaviti sam sve da rešava, naročito probleme koje je sam stvorio. Gubi sve bitke, niko više ne prihvata njegove pozive i trebala mu je bar jedna pobeda da to i sve crne senke dvanaestogodišnje vladavine, prikrije. Smislio je da će odbraniti Vojvodinu od nepostojećeg separatizma, šireći podele, nemir i strah među njene građane. Za strahovanje je da će na isti način da brani i Kragujevac, Niš, Leskovac…
Vidimo se u Nišu, pa u Beogradu.
Autor je profesor iz Novog Sada
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
