Srpska izborna tuga: Lični stav Milojka Pantića 1Kol centar SNS u SC Čair: Foto N1

Ne tako davno, neposredno pred decembarske parlamentarne izbore prošle godine, u komentaru pod naslovom „Izbori su način da Vučić vlada doživotno“, napisao sam da se srpska kriminalna vlast može smeniti jedino vaninstitucionalno. Jer ni jedan diktator u političkoj istoriji čovečanstva nije predao vlast na izborima, pa neće ni ovaj naš imitator despota.

Posle najnovije farse od Izbora, posle otkrivanja novih SNS centara za kolektivno glasanje koje su nazvali Kol-centri, posle novih bugarskih vozova i kupovine glasova, korišćenja duplih biračkih spiskova, „glasanja mrtvih duša“ i ostalih izbornih manipulacija, svaki sledeći put kad psihodelični neostvareni fudbalski huligan na mestu predsednika organizuje nove izbore, možemo slobodno reći: Dobar dan, izborna tugo.

Jer kad vidite te slike i snimke sa lažnih izbora, ne možete a da ne pomislite: mora da je moćan osećaj kada kradeš a policija te čuva. Teško je i nabrojati sve vrste krađa. Jer kriminalci na vlasti na tzv. izborima ne rade ništa drugo nego kradu na sve moguće načine. Izdvajam međutim par karakterističnih manipulacija.

Najimpresivniji snimak stiže iz Novog Sada gde je, kada su opozicionari otkrili centar sa duplim biračkim spiskovima, nastala bežanija neviđenih razmera, sve sa glasačkim kutijama i spiskovima lažnih birača. Suprotno tome u beogradskom sportskom centru Banjica, kada su novinari otkrili sličan tzv. Kol-centar, suprostavili su im se Vučićev novinarski pit-bul terijer Dragan Vučićević i njegov trbuhozborac odnosno megafon kodnog imena Sima Spasić.

Besramni glavni urednik Informera napao je novinare rečima: „Šta vi radite tu, ko ste vi? Idite izvedite svoje birače, ja sam izveo svoje. Celu porodicu i prijatelje“.

Izborne radnje su dakle po Vučićeviću i njegovom političkom mentoru privatna stvar, u kojima svako može da radi šta hoće. Eto do koje mere su oni privatizovali državu Srbiju. Postizborne krađe, kupovine i manipulacije kao u Nišu i Čačku na primer, ne treba ni pominjati.

Velika se tuga rađa u ljudskoj duši kad vidi svu tu servilnost i poltronstvo podanika psihodeličnog despota. Veća se ne može ni zamisliti.

Javni izrazi obožavanja i lojalnosti poprimaju čak i sakralne oblike, kao da je u pitanju sam Bog. Pred izbore snimljena je žena koja ide od panoa do panoa sa Vučićevim likom, uzima „Svetu vodicu“ i blagosilja njegov lik. Neobrazovan, crkvom opčinjen i gladan narod izgleda veruje da će „Despot“ poput Isusa Hrista, napuniti Đerdapsko jezero ribom i pretvoriti dunavsku vodu u vino.

Običan svet koji jedva sastavlja kraj sa krajem, opija se silnim obećanjima vođe, zaboravljajući ili ne znajući da nam je odavno Radoje Domanović ostavio poruku: „Vođa je slep“. Mora nam međutim biti jasno: Psihodelični diktator nije proizvod neke slučajne istorijske političke konstelacije, najmanje plod sopstvenih vanserijskih sposobnosti. On je najbolji proizvod, takoreći „čedo“ svih nereformisanih službi tzv. bezbednosti čiji je koordinator bio punih šest godina dok ih nije privatizovao i pretvorio u bezbednost sopstvene vlasti.

Te službe su „komunističkoj“ Srbiji dozvolile da uvede višestranački sistem tek kada su osmislile plan kako da obesmisle politiku i vladaju narodom do sudnjeg dana. Formula je jasna: Tražili ste višepartijski sistem? Imaćete ne samo to, nego i toliko politike da vam se smuči. Jer tamo gde je sve politika umesto pravne države, prave politike i života nema, odnosno sve je politika bez ikakve politike. Tako je umesto jednopartijske nastala višepartijska diktatura. Podelili su državu i javna dobra na partijske feude.

Političke stranke pretvorili su u biroe za zapošljavanje i tako obesmislili život građana. Napravili su državni udar bez rušenja Ustavnog sistema. Najvažniji potez u tom smislu, bio je ukidanje osnovnog ljudskog prava, prava pristupa sudu. Enormnim sudskim taksama i propisom da se ne možeš obratiti sudu bez advokata, onemogućili su nas obične građane, da tražimo pravdu čak i kad nam nasilno otimaju imovinu.

Važnu ulogu u tom državnom udaru imaju tabloidni mediji. U tabloidnom novinarskom smeću je „vođino“ najjače oružje, najveća snaga i moć. Srbija se guši u tabloidnom glibu primitivizma, neznanja, nesposobnosti i nasilja. Sve će ti tako medijski opčinjen, omađijan i prepariran narod oprostiti.

I da ga varaš i pljačkaš, i da ga gledaš u oči i lažeš. Samo ti istinu neće oprostiti niti u istinu poverovati. Jer istina je mnogo ružna. Srbija je za vreme svih mandata psihodeličnog despota postala najsiromašnija, najnerazvijenija, najkoruptivinija i najzaduženija zemlja u Evropi.

Uprkos takvom stanju ili baš zbog toga, u tužnom izbornom danu kada je i nebo u mnogim gradovima plakalo nad sudbinom Srbije, pojavila se nada u vidu izborne statistike.

Za Vučićev SNS u Beogradu je glasalo 347.284 birača. U glavnom gradu međutim za SNS nije glasalo 1.254.866 ljudi. Postoji dakle potencijal za vaninstitucionalno rušenje despotije psihodeličnog neostvarenog fudbalskog huligana. Potrebno je samo da neko tu vaninstitucionalnu snagu, politički artikuliše i povede u borbu za oslobođenje Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari