Šta je ostalo od države?

Događaji, svi ružniji od ružnijeg, smenjuju se vrtoglavom brzinom. Nadrealne slike na ulicama gradova. Svuda naoružane grupe ljudi u uniformama policije, nasrću na pobunjene građane i studente, ali i na prolaznike koji još uvek ne shvataju da više ne mogu „da gledaju svoja posla“.

Policija, koja po Zakonu, treba da održava javni red i mir, štiteći imovinu i živote građana, više ne postoji. Svrstali su se uz političko-kriminalnu organizaciju koja je u ofanzivi da zada završni udarac svakoj vrsti slobode. Napad oružanih formacija na protestante, posle mirnog okupljanja radi odavanja pošte ubijenima ispod nastrešnice novosadske železničke stanice, predstavlja užasavajući znak da, možda, više niko ne kontroliše niti izdaje naređenja tim subjektima.

Oni reaguju spontano, vođeni ličnim besom, umorom, nerazumevanjem situacije u kojoj su se našli kao i osvetničkim nagonom. Iscrpljeni višemesečnim, višesatnim stajanjem i jurcanjem po ulicama, pod punom opremom, izjedani gnevom i vrućinom, ne slobodni da razmišljaju, nesigurni u bilo kakve vrednosti, osim da im je obaveza da izvršavaju naređenja, gube i minimum samokontrole, (ako su je ikad i imali) , i besomučno nasrću na svakog koga može da dohvati njihov pendrek. Da li smo sigurni da ovakva bića u nekom trenutku još snažnije izbezumljenosti neće upotrebiti i oružje?

U šta i u koga uopšte može da se pouzdamo? Plima nepravde nadolazi. Pokušavamo da se nekako održimo na površini, ali je sve teže. Uzurpatori države su krenuli u osvetnički pohod. U poremećenim mentalnim sistemima imaju jednu ideju: satreti sve što se protivi njihovoj zlikovačkoj nameri da resurse države prisvoje, a njene stanovnike podjarme.

Na udaru je najobrazovaniji sloj društva – profesori, nastavnici i učitelji. Oni su, zbog višemesečnog otpora, već platili ceh oduzimanjem zarada, a sada, u završnici, treba da ostanu bez posla. Na desetine njih, širom Srbije više ne može da se vrati u učionice. Stotinu direktora škola je smenjeno, a sličan scenario se sprema i profesorima fakulteta. Ta tmurna i sramna slika dobija još jednu tamnu notu, jer je, po ko zna koji put, pokazala da nam solidarnost nije jača strana.

Kolege otpuštenih nastavnika su nastavile da odlaze na nastavu, sa osećanjem gorčine i bespomoćnosti, ali nisu masovno obustavili rad. Možda ih je iskustvo od pre nekoliko meseci, kad nisu primali plate, nagnalo da se privremeno povuku i zaćute, čak i u situacijama kad su oni, sa kojima su do juče radili, izgubili posao. Ponovo je na ličnom planu došlo do borbe između egzistencijalnih potreba, morala i profesionalne časti.

Da li će svi mirno prihvatiti nametnute direktore, od kojih većinu nikad nisu videli ni sa njima sarađivali?

Ti novopridošli će, verovatno, uz asistenciju bića u crnom zauzeti svoje kabinete i biti zadovoljni što su uspeli da se domognu funkcije. Neće im biti važno što ih kolege i učenici ne prihvataju niti će osetiti stid što su se toga prihvatili.

Apsurdno nadrealna slika sa novosadskog Fakulteta sporta i fizičke kulture, je paradigma stanja u obrazovnom sistemu. Studenti i dekan naizmenično uskaču kroz prozor u zgradu jer je vrata blokirala neka naoružana grupa, koju je „neko“ pozvao da ga čuva od „nekog“. Ovakva slika nam metaforično poručuje da su svi izlazi iz naše paklene situacije blokirani.

Sve je posunovraćeno i izvrnuto naglavačke, pa iz te perspektive pogled na realnost podseća na sliku u iskrivljenom ogledalu. Sve je groteskno, ružno i besmisleno. Razrušen obrazovni sistem, uz suspendovane zakone jer nema ko da ih štiti, nedvosmisleno govore da države više nema.
Umesto nje imamo grupu nezasitih, u zločinu i zlu ogrezlih bandita, i njihovih naoružanih čuvara.

Naspram njih smo svi mi čiji su životi i zdravlje ugroženi delovanjem uzurpatorskih zlikovaca. Namere su nam slične. Oni žele da zaustave našu pobunu, a mi da zaustavimo njihov rušilački pohod. Oni veruju u silu, mi u odlučnost, hrabrost i zajedništvo. Uspostavljena je neka vrsta kratkotrajne patološke ravnoteže, koja će uskoro tražiti razrešenje.

Autorka je neuropsihijatar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.