Štrajk advokata mora da ugrozi sistem, a ne narod

Još 2014. godine, štrajk advokata je, makar pravno gledano, bio uređen tako da ne može da postigne svoju svrhu i ti nedostaci sada udaraju u zid realnosti.

Videli smo da je Viši sud u Beogradu je neverovatnom brzinom, za samo par sati, doneo privremenu meru kojom je advokatima delimično „obustavio“ obustavu rada.

U čemu je dakle problem?

Da bi štrajk advokata „pritisnuo“ državu da ispuni zahteve, štrajk mora da ugrozi redovno funkcionisanje sistema. Država mora, i narod to sa pravom očekuje od nje da policija svaki dan hapsi i pritvara, tj. sklanja sa ulice ubice, silovatelje, švercere droge, ali i one koji gaze studente na protestima.

Da bi se uhapšeni kriminalac pritvorio, on mora da ima advokata. Ako nema advokata, a nema ga zbog štrajka, država, policija i sud moraju da puste uhapšenog nazad na ulicu. Ako uhapšeni kriminalci bivaju pušteni da se ponovo bave kriminalom, nastaje veoma veliki problem za državu i veliko nezadovoljstvo naroda. Država biva pritisnuta da advokatima ispuni zahteve štrajka.

Ne kažem da sud ne može da pritvori uhapšenog i bez advokata. U današnje vreme sve može, pa sad koliko je to zakonito ili ne videće se kasnije. Ipak, odluka da se uhapšeni pritvori bez advokata je veoma gruba i strašna nezakonitost i ni najgori naprednjački sudija to neće uraditi tek tako.

I davne 2014. i 2015. godine bilo je advokata koji su kršili štrajk i kao obavezni branioci tada uhapšenima se obogatili. Međutim, njih je tada bilo malo, a danas ima mnogo advokata sa različitim interesima. Nekome je u interesu štrajk, a nekome štrajk čini veliku štetu. Neko je pristalica jedne, a neko druge političke opcije. U zemlji gde je politika sve, uvek ima dovoljno onih koji se sa politikom koja stoji iza štrajka advokata ne slažu i u interesu im je da krše štrajk.

Otkriću vam jednu tajnu – prema Kodeksu advokatske etike, advokati nisu dužni da poštuju štrajk. Dužnost poštovanja štrajka postoji samo ako je obezbeđen „minimum rada“ neophodan za zaštitu osnovnih prava i interesa klijenata.
Šta je minimum rada? To je zastupanje uhapšenih kojima treba da bude određen pritvor, maloletnički predmeti, hitni parnični postupci (starateljstvo nad decom) i postupci koji se održavaju čak i bez prisustva advokata. Dakle, minimum rada je sve ono što državu pritiska kada se ne radi.

Minimum rada je u stvari to što mu ime i kaže – elementarni minimum zaštite ljudskih prava u uređenoj državi koji se nikome ne sme uskratiti. Zato što trenutni štrajk advokata taj minimum nema, Viši sud ga upravo i jeste poništio.
Protivrečnost štrajka advokata je ta što ako nema minimuma rada, advokati nisu dužni da ga poštuju. A ako minimuma rada ima, štrajk ne pogađa državu!

Šta recimo državu briga što se suđenje Pere Petrovića i Joce Jovanovića odlaže zbog štrajka? Šta je briga što se parnice građana protiv države i banaka odugovlače? Pa to državi čak i koristi.

Ovaj put, advokatska komora je htela da odradi štrajk koji je „potpun“, tj. bez minimuma rada, ali relativno kratak, samo sedam dana. Ovaj relativno bezbolan „štrajkić“ plod je kompromisa naprednjačke vlasti i naprednjačkih advokata koji upravljaju advokatskim komorama. Narod je ljut i advokati su ljuti i hoće štrajk. Studenti hoće štrajk. Naprednjački komornici neće štrajk, ali ljutim advokatima moraju da daju „nešto“. Mnogo naprednjačkih komornika se predstavljaju kao opozicionari pa nevoljno moraju da podrže štrajk.

Kompromis je kratak, bezbolan štrajk. Naprednjački komornici zadržavaju milost naprednjačke vlasti i privilegije. Oni koji glume opozicionare zadržavaju privid opozicionarstva, a naprednjačka vlast će tih sedam dana brzo zaboraviti.
Našli su se međutim i pojedini naprednjački advokati „lojalisti“ koji ovaj zakulisni kompromis nisu poštovali nego su napravili neke svoje „kompromise“ sa korumpiranim naprednjačkim delovima sudstva i ekspresno „poništili“ štrajk.

I sada tu udaramo u zid toga što je štrajk nakrivo nasađen. Udaramo u zid problema kojih su bojažljivo svesni i advokati na „našoj“, studentskoj i opozicionoj strani.

Šta mi kao advokati recimo radimo ako bude uhapšen i pritvoren student na protestu? Ako poštujemo štrajk, ne možemo da pomognemo studentu. Hoćemo li ostaviti studenta na milost i nemilost nekom naprednjačkom đuki bizonu? Ako ne pomognemo studentu, koji je smisao celog štrajka koji je podrška studentima? Ili ćemo da kršimo štrajk da pomognemo studentu? Kakva je svrha štrajka, ako ga ne poštujemo i kako onda da krivimo naprednjačke advokate koji ga ne poštuju?

Šta se dešava ako za vreme štrajka neko kolima zgazi studenta i ne može da ide u pritvor bez advokata? Hoćemo li da pustimo bitangu da ide i dalje gazi studente jer poštujemo štrajk? Ili ćemo da prekršimo štrajk da bi klijenta smestili u pritvor? Ova poslednja opcija više odgovara dželatu nego advokatu i sigurno je moralno neprihvatljiva čak i najgorem advokatskom prevarantu sa kupljenom diplomom.

Na prvi dan štrajka i baš na dan kada je Viši sud poništio štrajk je izgorelo 8 starih ljudi u naprednjačkom staračkom domu. Kako da država vlasnike doma strpa u pritvor bez advokata? Da li da ih pusti na slobodu ili nezakonito pritvori bez advokata? Teška pitanja.

Studenti od advokata očekuju podršku u vidu štrajka i treba da je dobiju. Narod kome je dosta svega hoće generalni štrajk i hoće da se advokati pridruže prosvetarima kako bi se još neke strukture društva priključile. Vlast neće ni štrajk advokata ni generalni štrajk.

Hteli ili ne hteli štrajk advokata, surova realnost je da on ne funkcioniše. Jer štrajk sa minimumom rada ne pogađa državu nego narod, a štrajk bez minimuma rada advokati ne moraju da poštuju ili lako ga sud poništi isti dan.
Sadašnja generacija naprednjačkih komesara u advokatskim komorama izrodila se na štrajku advokata 2014. i 2015. godine.

Shvativši da se takav štrajk više ne sme dogoditi, naprednjačka vlast je kombinacijom otvorene sile, pajsera, Belivukovih navijača, udbaške manipulacije i koruptivnih sudskih postupaka, postavila poslušnu garnituru državnih komornika i dala im privilegije koje koriste dok god advokate drže podalje od politike i ulice.

Oni koje je štrajk advokata izrodio i ne znaju ni za šta drugo osim štrajka. Zajedno sa vremenom kad je štrajk advokata bio moguć, na smetlište istorije uskoro odlazi i trenutna garnitura naprednjačkih komesara po komorama.

Današnje vreme je mnogo složenije i nova generacija advokatskih komornika će u budućnosti morati da iznađe nove forme protesta osim advokatskog štrajka. Trenutni studentski protest je pokazao kako se inovativnošću i kreativnošću može uzdrmati mnogo jači protivnik, tako da nema adekvatno rešenje za takav protest.

I advokatura će u budućnosti morati da bude inovativna i kreativna, ako želi da spase šta se od advokature može spasiti.

Autor je advokat

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.