Foto: Z. S. M.Kada bismo morali da odaberemo boju koja opisuje trenutnu situaciju u društveno-političkom životu Srbije, to bi zasigurno bila siva. Vođstvo na semaforu se smenjuje iz trenutka u trenutak. A vreme do kraja utakmice? Pa, to već niko sa sigurnošću ne može da utvrdi.
Tokom prethodnih devet meseci desile su se pojave koje su do tada bile nezamislive. Tada, kao maturant, nisam mogao ni da sanjam da će većina mojih vršnjaka ustati protiv nepravde i aktivno se uključiti u politiku, koja je za većinu mladih bila misaona imenica, nešto što se dešava tamo nekom. Desilo se ono čega se Vučić najviše pribojavao. Pojavio se neko nov na političkoj sceni.
Prethodnih godina učinio je sve da do toga ne dođe. Praktično je razorio demokratske temelje jednog društva i ogadio bavljenje politikom običnom čoveku. Međutim, ovaj tekst se neće baviti onim što je bilo, jer sam sasvim siguran da svaki čovek koji je protiv ovog režima odlično zna šta mu zamera.
Stiče se utisak da nikada nije bio veći broj ljudi koji su protiv aktuelne vlasti, ali tu nailazimo na jedan paradoks.
Opoziciona javnost je na vrhuncu svoje podeljenosti. Običan posmatrač sa strane bi rekao da se čak i ne bore za isti cilj. Određene opozicione stranke bi da se nametnu po svaku cenu i da pokušaju da otmu deo „slave“.
Sa druge strane, imamo pojedine studente koji se neprekidno ograđuju od političkih stranaka. Tu ulazimo u začarani krug. Potpuna konfuzija za prosečnog opozicionog glasača, a izbori se polako približavaju.
I ne, ova vlast se neće pobediti sama od sebe na sledećim izborima. Kada god oni bili, moraju doći, a činjenica je da opoziciona javnost nije spremna za njih. Postoji samo jedna osoba koja profitira iz takvog stanja. Aleksandar Vučić zadovoljno trlja ruke dok se njegovi protivnici svađaju, poznato, zar ne? Nije li to dovoljan razlog da dođe do ujedinjenja, do formiranja jedinstvenog fronta.
Kosjerić je bio najbolji pokazatelj za to. Ukoliko jedinstvena lista izađe na nivou cele Srbije, izborna krađa će biti umnogome teža. Smatram da svako ko bude izlazio na predstojeće izbore bez dogovora sa ostalima, radi u korist vlasti.
Da bi došlo do jedinstvenog fronta, potrebno je saglasje svih društvenih slojeva: studenti, političke stranke, sindikati, zborovi… Prepreku ne smeju da čine lični interesi i razmirice iz prošlosti. Svi građani moraju da budu svesni da SNS koristi svaki dan za svoju promociju i kampanju dok mi sedimo skrštenih ruku, a izbori nisu ni raspisani.
Moramo se navići na njihova pravila igre i pobediti ih njihovim oružjem. To je neprestana promocija i ponavljanje mantre: JEDINSTVENI FRONT. Tek kada do toga dođe može da krene borba za svaki glas, izborne uslove i što veću vidljivost liste u medijskom mraku. Takođe, izlazak na izbore ne treba uzimati zdravo za gotovo. On ne znači nužnu pobedu na istim i nikada ne smemo potcenjivati protivnika.
Naprotiv, put do pobede je vrlo dugačak i trnovit, ali bi se formiranjem jedinstvenog fronta preskočio ogroman društveni jaz, koji koči dalji napredak.
Košarkaškim rečnikom rečeno, kada igrate na gostujućem terenu, morate da budete bolji od protivnika dvadeset razlike da biste ga pobedili deset.
Da li su ovi kompromisi nekima preveliki ili su neki jednostrano tu da ih ne bi prihvatili?
Autor je student FON-a
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
