Foto: Z. S. M. Kada je započinjao studentski protest početkom decembra prošle godine, malo ko je pomišljao da će se sve razvijati tako visokim intenzitetom i da će trajati tako dugo. Možda su to znali samo studenti i možda je njihova agenda podrazumevala višemesečni, pa i višegodišnji tok.
Profesori fakulteta svakako sa tim nisu bili upoznati, a sama vlast je bila sigurna da će svojim oprobanim trikovima to okončati za nekoliko dana, do najviše nekoliko nedelja.
U međuvremenu, protest studenata je prolazio kroz različite vidove borbe i sa vrlo različitim aktivnostima. Uvek bi tu bilo iznenađenja za sve, a ponajviše za autokratski establišment. A i on je pribegavao širokom spektru oprobanih metoda, posle svake od njih po pravilu iznenađen i razoračaran što nije dala željeni rezultat.
I tako se ovih dana konačno došlo i do represije i ogoljene sile. Bilo je toga i u ranijim fazama. Ali ono što se dešava poslednjih dana dostiže nivo koji se po surovosti i besprizornosti ranije mogao videti samo u najsurovijim diktatorskim režimima, uglavnom daleko od Evrope. Slike batinanja koje možemo da vidimo, daleko prevazilaze uobičajene policijske aktivnosti koje se inače primenjuju prilikom razbijanja demonstracija i političkih protesta.
U takvim okolnostima se bliži početak nove školske godine na srpskim fakultetima. Da li je mogućno očekivati da zimski semestar 1. oktobra neometano počne?
Kod uprava fakulteta i kod rektora i njihovih prorektora postoji optimistički stav da će se tako nešto i desiti. Međutim, neometanom početku nastave u narednoj školskoj godini moralo bi da prethodi smirivanje tenzija. Prolivanje krvi po ulicama srpskih gradova to svako nije. Upravo suprotno. A sve zbog upornog odbijanja srpskih vlasti da donesu odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora.
Imajući u vidu intenzitet i dužinu trajanja protesta, novi izbori su toliko logično i, može se reći, jedino mogućno rešenje. I naizgled vrlo lako izvodljivo.
Ali, sve ono što je po prirodi stvari u uređenim političkim sistemima lako i prirodno, u Srbiji to, očigledno, nije. A nije zbog toga što Srbija, isto tako očito, nije uređen sistem.
Tvrdoglavo odbijanje predsednika države da raspiše izbore postavlja ono najvažnije pitanje: zbog čega se vladajuća stranka sa svojim koalicionim partnerima toliko plaši silaska sa vlasti? Šta je to što će se tim činom otkriti i razotkriti? I da li će to za njih predstavljati samo gubitak vlasti?
Studenti su svojim dosadašnjim aktivnostima pokazali veliku hrabrost i upornost. Oni će sigurno istrajavati u svom zahtevu za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Izbornu listu su već sačinili. Čini se toliko logičnim da na nastavu neće kretati ukoliko se izbori ne raspišu.
Već više puta su istakli i nedvosmisleno pokazali da gubitak školske godine kao parametar nije kompatibilan sa ukidanjem diktature i vraćanjem domovine u normalne društvene okvire.
Profesori, dekani, i rektori priželjkuju regularnu novu školsku godinu. Ali, svi mi moramo da budemo svesni da je to mogućno jedino ako se izbori raspišu.
Jer samo ispunjenje tog zahteva „tvrdoglavih“ studenata bi označilo prekid protesta ovog tipa i prelazak na predizborne aktivnosti koje ne moraju da podrazumevaju i blokade fakulteta.
Autor je profesor Hemijskog fakulteta i potpredsednik Demokratske stranke
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
