Svaki vizionar u početku je izgledao kao budala

Povodom teksta o pismu Bogoljuba Karića Ilonu Masku, molimo vas da objavite u celosti saopštenje BK grupe:

Sa uvažavanjem tradicije i važne uloge koju list Danas ima u javnom i demokratskom prostoru Srbije, obraćamo vam se povodom teksta u kojem se osvrćete na pismo gospodina Bogoljuba Karića upućeno Ilonu Masku. Cenimo slobodu medija, kao i pravo na kritiku i satiru, ali smatramo važnim da na neke teze iz teksta odgovorimo – ne radi polemike, već radi preciznosti informacija i radi jasnijeg razumevanja motiva.

Gospodin Karić je neko ko je pre više od pola veka započeo svoje poslovne poduhvate iza Gvozdene zavese, u Jugoslaviji krajem šezdesetih godina i u Sovjetskom Savezu 1987. godine. U SSSR je BK grupa došla na poziv Gorbačova i velikog prijatelja porodice Karić – pokojnog Nikolaja Riškova, koji je bio poslednji premijer Sovjetskog Saveza.

I tamo su Braća Karić otvorili najveću privatnu kompaniju, prvu privatnu banku i fabrike, napravili prve korake u perestrojki, ili, kako je to Riškov tada rekao – ,,Koraci perestrojke Braće Karić odzvanjaju, ali samo za one koji žele da ih čuju“. I sve to u još jednom sistemu u kojem ni reč „biznis“ nije bila dozvoljena. Nakon toga, poslovne poduhvate neverovatnih razmera Bogoljub Karić sa porodicom napravio je i u Kini i nizu drugih zemalja.

Dakle, Bogoljub, kao neko ko je u nekoliko sistema iza Gvozdene zavese uspeo da napravi poslovno čudo – dobro zna kako izgleda kada je čitava struktura protiv vas. To iskustvo je ono što ga je podstaklo da podrži i ohrabri svakog ko danas vodi borbu protiv ukorenjenih sistema – pa i Ilona Maska, jednog od najvećih inovatora i preduzetnika našeg doba.

Suština pisma nije u tome da se Mask idealizuje, već da se prepozna sudbina svih vizionara – u vremenu u kojem žive, retko su shvaćeni. Kada je Nikola Tesla otišao iz Evrope u Ameriku, poneo je samo viziju. Amerika mu je dala priliku. Da je ostao ovde, verovatno bi čuvao ovce, a cela planeta bi i dalje bila u mraku. I upravo zato, poruka gospodina Karića Masku – da sačuva svoju viziju i nastavi borbu – nije bizarna, već suštinski ljudska i iskreno solidarna.

Karićevo pismo nije marketinški potez, niti pokušaj privlačenja pažnje. To je kontinuitet jednog životnog stava: da je vizija uvek ispred svog vremena, da sistemi guše talenat ako se ne reformišu, i da svako ima pravo na snove – uz podršku, a ne opstrukciju. Uostalom, da li bi u komunističkoj Jugoslaviji bilo moguće osnovati prvu privatnu banku, osiguravajuću kuću, univerzitet, televiziju, dovesti internet i mobilnu telefoniju – da nije bilo vizije?

Nazivati to „bizarnim“ može delovati duhovito u dnevnoj dinamici medijskog prostora, ali dugoročno – istorija je uvek na strani stvaralaca. Vizija Bogoljuba Karića nije počela sa Maskom, niti će se njome završiti. Njegov poslovni, društveni i duhovni angažman ostavlja rezultate koji se ne mere brojem klikova, već brojem porodica koje su živele i radile u njegovoj poslovnoj imperiji, kao i brojem institucija koje postoje, zahvaljujući njegovom trudu.

Ako bismo hteli da budemo duhoviti, mogli bismo reći da je svaki vizionar u početku izgledao kao budala u društvu koje nije bilo spremno za budućnost. Ali, kao što reče Šopenhauer: „Svaka istina prolazi kroz tri faze. Prvo, ismevaju je. Zatim joj se snažno protive. A na kraju, prihvata se kao očigledna.“ Isto važi i za ideje.

Sokrat, Kopernikus, Galileo, NJutn, Tesla, pa i mnogi današnji heroji nauke i biznisa – svi su u svom vremenu bili nepravedno osporavani, često i progonjeni. Sistemi, nažalost, imaju inerciju da unište ono što ne razumeju. I baš zato je obaveza svakog društva koje teži napretku da neguje, a ne da guši viziju. Na ovom mestu se može navesti i primer predsednika SAD Donalda Trampa. On se kandiduje po drugi put za predsednika – dva atentata preživi. Na Bogoljuba su takođe izvršena dva pokušaja atentata, i to kada je hteo da postane predsednik države. Trampu su pred kampanju zamrzli celokupnu imovinu. Nisu uspeli da ga pobede. Bogoljubu su nakon kampanje oduzeli sve. Nisu uspeli da ga pobede.

Jedan od najvećih poduhvata koje je Bogoljub Karić uradio nije bio samo u stvaranju poslovne imperije. Kada je odlučio da sve rizikuje i da se uključi u trku za mesto predsednika države, on je znao šta rizikuje, i zbog čega. Pokušao je dođe na čelo sistema i da ga svojom vizijom promeni. Pokušao je da svoje talente upotrebi za dobrobit nacije.

Izgubio je sve. Otpušteno je 18.000 ljudi, učinjena je šteta od više od osam milijardi dolara. Prvi put su se ujedinili pozicija i opozicija, da bi proterali jednog vizionara i stvaraoca. Možda i prvi put u istoriji sveta. Patrijarh srpske demokratije, kako je Bogoljub nazivao tadašnjeg premijera Koštunicu, odlučio da je sposobne otera, a da ostavi nesposobne. Nestručni i neiskusni ljudi sve su tada otuđili i prodali, a rezultati te politike vide se sa ove distance, kada se jasnije sagleda kako je tada živeo naš narod. I tada, kada mu je sistem sve oduzeo i kada ga je proterao, uprkos rušenju svega što je stvorio – opet je sve podigao iz temelja.

Nije se žalio. Nije tražio osvetu. Samo je nastavio da radi. Daleko od svoje zemlje. I opet je napravio svoju poslovnu imperiju, po drugi put od nule. Samo uz pomoć svoje vizije i porodičnog rada i sloge. To je duh koji odvaja vizionara od običnog čoveka. Nije mu bilo potrebno odobrenje, već samo vera u ono što vidi ispred sebe.

Ni danas mu nije dozvoljeno da radi u svojoj zemlji, već radi u inostranstvu. Izgradio je jednu od najvećih građevinskih firmi na svetu koja gradi godišnje milion kvadrata poslovnog i stambenog prostora, a mesečno prodaje više od 2.000 stanova. Ako je neko vizionar i uspešan – možete mu sve oduzeti, napraviće opet sve ni iz čega. A otpušteni ljudi koji broje jedan manji grad i milijarde koje su tada oduzete – postale su još jedan teret naše države.

Mi poštujemo vaš rad i stil – i razumemo ironiju. Ali verujemo da u vremenu kada svetu fali vizije, podržati stvaraoce, umesto da im se podsmevamo, može biti zajednički doprinos jednom boljem društvu.

S poštovanjem,

PR tim BK grupe

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.