Sve naše evro zablude: Mračno predviđanje ekonomiste šta čeka Srbiju kada prođe Ekspo

Evo zašto to nije moguće. Bruto domaći proizvod (BDP) iz 2026. godine procenjuje se na iznos od 94,6 milijardi evra, što je više od prošlogodišnjeg (88,5 milijardi evra) za 6,9 odsto, od toga po osnovu realnog (stvarnog) rasta za tri odsto i po osnovu inflacije za 3,8 odsto. Na tom rastu je zasnovan budžet za ovu godinu.

Ako plate porastu za 10 odsto, po običaju više od rasta BDP-a, prosečna plata će na kraju ove godine iznositi oko 1.100 evra. Penzije će, ako se držimo sistemskog rešenja o usklađivanju rasta penzija, porasti za pola rasta plata i pola inflacije. Znači, za 6,9 odsto (5 + 1,9 odsto), pa bi prosečna penzija na kraju ove godine bila oko 518 evra, što je pad u odnosu na prosečnu platu sa sadašnjih 48,5 na 47,1 odsto. Naravno, ako predsednik ne odluči drugačije.

To znači, da za ispunjenje datog obećanja prosečna plata u narednoj godini treba da poraste za 300 evra ili tri puta više nego u ovoj godini, a prosečna penzija za 132 evra odnosno četiri puta više nego u ovoj godini. A kad bi se to i desilo, prosečna penzija bi pala na 46,4 odsto prosečne plate. Dakle, ništa od obećanja, osim ako se ne planira obaranje evra na ispod 100 dinara.

A kako smo stigli do 1.000 evra plate odnosno 485 evra penzije, i do BDP-a od 88,5 milijardi evra? Tako što se evro zaustavio na 117 dinara i pored inflacije od blizu sto odsto, pa je, u međuvremenu, izgubio kupovnu moć na domaćem tržištu, bezmalo koliko i dinar. Plus što su plate u međuvremenu porasle za 204 odsto a BDP za 168 odsto. Naravno, na uštrb investicionog potencijala, pa smo sve veći zavisnici od stranih investicija u privatnom sektoru i od stranih kredita u finansiranju infrastrukturnih i drugih javnih investicija. Da nije bilo onolikog priliva deviza po osnovu stranih investicija, od zaduživanja države i doznaka iz inostranstva, investicije bi bile neuporedivo manje, platni bilans lošiji, devizne rezerve mnogo manje, standard primaoca doznaka znatno slabiji, a kurs dinara ni nalik na ovakav kakav je više od decenije.

Ne zavaravajmo se, niti je to dobro, niti će tih priliva biti ubuduće koliko do juče. U ovoj i narednim, kao, uostalom, i u protekloj godini, neto priliv deviza po osnovu stranih investicija biće sve manji. Promenile su se prilike i kod nas i oko nas. Kad prođe Ekspo, jedva da ćemo se moći zaduživati koliko je potrebno za otplatu dospelih kredita i kamate po javnom dugu. Već u ovoj godini predviđeno je zaduživanje u iznosu od 8,3 milijarde evra, od čega će na otplatu dospelog duga otići 6,9 milijardi evra, a kamate po javnom dugu će koštati budžet 1,9 milijardi evra ili dve trećine budžetskog deficita. A ponosimo se malim dugom u odnosu na BDP. Uplatioci doznaka će se, imajući u vidu iz kakvog životnog ambijenta su otišli ili odlaze, sve više integrisati u nove životne sredine, a i broj primalaca doznaka se prirodno smanjuje.

Za vlast, ovu ili neku drugu, merilo valjanosti ekonomije ne treba da bude iznos plate, penzije i BDP-a u evrima, već koliko nam realno raste ekonomija, koliko raste učešće skupljeg živog rada i novih tehnologija u stvaranju BDP-a. Koliko nam raste sopstveni investicioni potencijal i domaće privredne investicije. Da li i koliko raste podrška bankarstva domaćim investitorima. Koliko napredujemo u samodovoljnosti hrane i energetike kao uslova veće suverenosti u vođenju razvojne politike. Koliko nam je prepoznatljiva razvojna politika, koliko smo obrazovanje uskladili sa razvojnim planovima i koliko smo mlade ubedili da svoje profesionalne i inovativne sposobnosti mogu ovde dokazati. A na prvom mestu koliko državu približavamo uređenim državama. U takvom društvenom i ekonomskom ambijentu nije bitno kolike su plate i penzije u evrima. Biće i vrednije i održivije.

Autor je ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.</em