Sve više dokaza neodržive politike

Priliv deviza po osnovu stranih direktnih investicija, samo u poslednje četiri godine je prevazišao realni prirast BDP-a u 12-godišnjem periodu, vredan oko 13 milijardi evra. To važi i za doznake, a, bezmalo, i za devizno zaduživanje države u tom periodu. A sva tri devizna priliva zajedno prevazilaze prirast BDP-a u tekućim cenama u 12-godišnjem periodu.

To govori da su ovi prilivi najmanji efekat imali u rastu BDP-a. Mnogo su više doprineli rastu ekstenzivne zaposlenosti, dopuni kupovne moći primaoca doznaka, pokriću deficita platnog bilansa bez dodatnog zaduživanja po tom osnovu, jačanju deviznih rezervi i što je najvažnije, naravno, sa stanovišta vlasti, održavanju kursa dinara u odnosu na evro na nivou koji sve ekonomske rezultate preračunate u evre čini boljim od stvarnih. Tolika oslonjenost na te devizne prilive u protekloj deceniji nije slučajnost već politika. Čak i u slučaju doznaka koje su posledica velike emigracije, jer je i ona posledica sistema i politike koji obeshrabruju domaće investicije, ne garantuju bezbednost legalno stečene imovine, daju neuporedivo veću šansu lojalnim i poslušnim nego sposobnim, obrazovanim i pametnim.

Ova godina, nažalost, uveliko pokazuje neodrživost dosadašnje politike. Grdno nas pogađa stagnacija pa i recesija u nekim inostranim proizvodnjama, od kojih mnogo zavisi zaposlenost naše industrije. Plus će nas unazaditi i kretanja u poljoprivredi uopšte a u voćarstvu naročito. Turizam će takođe trpeti, kažu, i zbog „obojene revolucije“.

Priliv stranih investicija je drastično pao, a prema zvaničnoj evidenciji i zaduživanje države je stalo, osim ako se ne radi o velikoj neažurnosti u knjiženju dugova ili znatno većoj otplati dospelih dugova od novih pozajmica. To se već uveliko odražava i na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,2 odsto u prvih pet meseci, pa se procenjuje da ni ukupan ovogodišnji rast neće preći tri odsto.

A ovogodišnji budžet smo projektovali na rastu BDP-a od 4,2 odsto, pa su već evidentni poremećaji i u funkcionisanju budžeta. Naime, naplaćeni budžetski prihodi su manji od planiranih i budžetski deficit, takođe, što govori o zastoju u realizaciji planiranih budžetskih rashoda, što može biti opasnije od deficita iznad planiranog. Pažnju zaslužuje i činjenica da je prosečna zarada u maju ove godine (poslednji objavljeni podatak) manja od aprilske pa i prošlogodišnje decembarske zarade, a medijalna zarada (iznos ispod koga zarađuje polovina zaposlenih) nikad bliža prosečnoj zaradi. Ove godine se, suprotno dosadašnjem iskustvu, smanjuju i devizne rezerve.

Nije više nikakva tajna da se usporava dinamika gradnje u većini infrastrukturnih projekata, posebno u Beogradu, pa čak i onih koje spadaju pod Ekspo 2027, pa nam, uz pad stranih direktnih investicija, preti stagnacija ili pad ukupnih investicija u odnosu na BDP. Deficit radne snage je sve izraženiji, pa nepotvrđena priča o dolasku 100.000 Ganjana postaje sve verovatnija. Ovo je godina najintenzivnijeg gašenja dela proizvodnje u firmama u stranom vlasništvu i godina najmanje razlike između priliva deviza po osnovu stranih investicija i odliva deviza po tom osnovu (isplata dividende, investiranje dela ostvarene dobiti van Srbije i dr) pa je sve manje tuđih para na koje smo se oslanjali i bez koje ekonomija ne bi mogla funkcionisati.

Pravo pitanje je šta bi bilo da smo ceo dvanaestogodišnji period ove vlasti imali upola manji priliv stranih para po ova tri osnova. Evo odgovora. Sasvim je izvesno da bismo imali bolju ekonomiju i viši nivo razvijenosti od sadašnjeg. Bili bismo primorani na stimulativniji ekonomski i ukupni sistem, na prave razvojne prioritete, na bolji sklad između rasta ukupne ekonomije i javnih investicija, ekonomski razumniju i i populizmom neopterećenu raspodelu stvorenog, veći oslonac na svoje kadrove i svoje investicije u podizanju tehnološkog i konkurentskog nivoa ekonomije, na sopstvenu upotrebu a ne rasprodaju prirodnih bogatstava, i na drugu vlast, ne u smislu nosioca vlasti, već u načinu vladavine. Politika brzih efekata počela je naveliko da nam se obija o glavu, samo treba većina to da shvati.

Autor je ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.