Sve Vučićeve vakcine: Dr Dragan Delić o ruskom preparatu za obolele od karcinoma

Godišnje u Srbiji od raka oboli 41.000 stanovnika, a preminu 22.000 bolesnika. Po smrtnosti od raka drugi smo u Evropi. Tumori su, u našoj zemlji, najčešći razlog (30 odsto) za odlazak u invalidsku penziju. Činjenica je da se dijagnoza maligne bolesti kod 52,5 odsto bolesnika postavi u završnom (terminalnom) stadijumu bolesti, kada su terapijske mogućnosti izuzetno skromne.

Na drugoj strani, od 2020. do 2023. godine u Evropi je registrovano 56 inovativnih lekova za onkološke bolesnike. U Srbiji se samo osam (14 odsto) registrovanih lekova propisuje o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), u Hrvatskoj 17 (38 odsto), a u Nemačkoj čak 54 (96 odsto). U Srbiji, vreme koje protekne od registracije leka do njegovog stavljanja na tzv. pozitivnu listu iznosi u proseku 391 dan, u Nemačkoj je to samo 110 dana.

Od kraja 2023. godine RFZO nije odobrio nijedan inovativan lek niti se nazire želja države za bilo kakvu kvalitetnu promenu ove godine. Tim više, što u finansijskom planu RFZO i dalje ne postoji stavka, niti izdvojena sredstva, namenjena ulasku novih inovativnih lekova u kliničku praksu.

Očigledno značajno zaostajemo u dostupnosti savremene onkološke terapije, u standardizaciji i akreditaciji zdravstvenih usluga u oblasti dijagnostike malignih bolesti u odnosu na visoko razvijene zemlje Evrope. Takođe, potpuno je jasno da nema sveobuhvatnog i koherentnog medicinskog odgovora na visoku smrtnost od malignih bolesti u našoj zemlji.

Zato su reči našeg predsednika Republike Aleksandra Vučića od 17. oktobra 2025. godine bile tako milozvučne i blagougodne, kao kiša za suvu zemlju: „Vakcina za onkološke bolesti koju razvijaju Rusi mogla bi da bude dostupna našim građanima do kraja sledeće godine.“ Naime, radi se o inovativnoj, terapijskoj mRNK vakcini koju Rusi trenutno istražuju u Nacionalnom istraživačkom centru za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja“. I naš predsednik, „srećan što može da podeli ovu vrstu nadanja s ljudima“, nezaustavljivo ide i dalje: „Onda ćemo da dobijemo deo supstance od njih pa da pravimo ovde kao što se to radilo tokom virusa korona, a onda ćemo da se osposobimo da sami proizvodimo.“

Sve nas podsećam, da je tokom jeseni 2021. godine, uz direktno televizijsko uključenje predsednika Srbije i predsednika Ruske Federacije, započeta „proizvodnja“ (odnosno pakovanje) vakcine „Sputnjik V“ u Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. U novembru je Institut „proizveo“ milion i po doza vakcine, a do kraja godine je trebalo da „proizvede“ još 2,5 miliona doza. Kako je iznenada „proizvodnja“ započela, tako je i stala, bez izveštaja o tome koliko je vakcina potrošeno i koliko je taj neuspešan eksperiment koštao.

Sve nas podsećam, da je fabrika vakcina „Sinofarm“, ukupne vrednosti oko 46 miliona evra, izgrađena 2022. godine, a sada stoji prazna bez obećane godišnje proizvodnje od 30 miliona doza vakcina. Predsednik Republike je tu fabriku, pre izgradnje, nazvao „regionalnim čudom“ i „srpskim ponosom“.

Sve nas podsećam, da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar početkom 2015. godine obećao da će do kraja te godine biti dostupna kubanska vakcina („CimaVax-EGF“) protiv karcinoma pluća. Ostalo je mnogo toga nejasnog oko te vakcine, ali i koliko je sve to koštalo Srbiju: 1680 doza terapijskih vakcina, boravak naše brojne delegacije na Kubi, boravak kubanskih stručnjaka u našoj zemlji itd.

Da se razumemo, pozdravljam i nagoveštaj mogućnosti saradnje sa ruskim istraživačima. Međutim, pošto se radi o vrlo osetljivoj i složenoj tehnologiji „proizvodnje“ terapijske vakcine sa brojnim preduslovima i reperkusijama, neophodne su stručno i iskustveno utemeljene izjave, bez prizvuka populizma i sticanja jeftinih političkih poena. Podsećam da se Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima detaljno uređuju uslovi i postupak izdavanja dozvole za stavljanje leka u promet. Da bi lek dobio dozvolu za lek, on mora biti farmaceutski (farmaceutsko-hemijsko-biološki), farmakološko-toksikološki i klinički ispitan (član 25). Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije najkasnije u roku od 210 dana od dana prijema potpunog zahteva donosi odluku o izdavanju dozvole za lek (član 33). Neprihvatljivo je govoriti o rokovima i budućnosti ove terapijske vakcine kada i Rusi nisu dobili sve dozvole i kada su samo „ubeđeni“ da bi mogla da bude uspešna do 85 odsto. Posebno me zabrinjava već izrečena cena od 100 hiljada evra po lečenom bolesniku, a da terapijska (personalizovana) vakcina još nije ni registrovana u matičnoj zemlji.

Ističem da je dug i neizvestan put svakog istraživača. Kao kliničar-istraživač, u brojnim međunarodnim studijama, tvrdim da je put do novih lekova, po pravilu, trnovit i stresan, često i neuspešan iz brojnih razloga. Želim da verujem da su naše ruske kolege, koje izuzetno cenim, na pravom putu.

I na kraju, kada su u pitanju i onkološki bolesnici u našoj zemlji, suštinu problema vidim u odsustvu stručno utemeljenih, promišljenih i planskih preventivnih pregleda kompletno vođenih od iskusnih i edukovanih lekara primarne zdravstvene zaštite. Merama primarne prevencije (očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje i suzbijanje bolesti) i sekundarne prevencije (samopregledi, skrininzi, preventivni pregledi i pravovremeno lečenje) značajno bi smanjili incidenciju onkoloških bolesnika i potrebu za onkološkim lekovima, odnosno značajno povećali preživljavanje (izlečenje) kod pravovremeno otkrivenih bolesnika. Zato zdravstvenim kalendarom, odnosno nacionalnim programom za prevenciju i ranu dijagnostiku treba odmah utvrditi dinamiku i sadržaj preventivnih pregleda za sve starosne grupe stanovništva.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji i narodni poslanik partije Srbija centar (Srce)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.