Tehnički pregovori

Gledam i slušam Tomislava Nikolića u Skupštini i ne mogu da verujem kakvu je i koliku promenu, u svom stavu prema KIM, ovaj političar doživeo za poslednjih godinu dana. Nikolić je, ne tako davno, bio spreman da pozove kosovske Srbe da svi dođu u Srbiju ukoliko ostanemo bez KiM. Danas ovaj političar poziva na razuman stav prema pitanju KIM, poziva na opreznu politiku u odnosu prema velikim silama, realno analizira poziciju Srbije danas i ubuduće itd. Očigledno je da Nikolić ima sada neke druge „instrukcije“ kada je u pitanju KiM, i da je on sam odustao od „radikalizacije“ problema. Deluje licemerno, ali ako EU i SAD imaju želudac da političare tipa Nikolić forsiraju i instruiraju za neke svoje interese, onda neka bude …

No, sada će, verovatno, krenuti da nas muče problemi sasvim druge vrste od onih koje smo imali do sada. Tehnički pregovori – statusni su očigledno ad akta – zahtevaće mnogo strpljenja i senzibiliteta za probleme građana na KiM. Srbija sigurno više nije u poziciji da traži otcepljenje severnog dela KiM, ali može da insistira na visokoj autonomiji te teritorije gde bi međunarodne snage čuvale građane i bile garant sigurnosti. Takođe se mogu zahtevati specijalne veze između severnog dela Kosova, ali i još nekih delova koji se mogu tretirati kao srpske enklave, i Srbije (kao, na primer, Srbije i Republike Srpske) kojima se ne bi narušio teritorijalni integritet KiM. Mislim da još nije kasno da srpska strana u eventualnim pregovorima insistira na navedenim stavovima i na taj način pokuša da učvrsti svoje pozicije. Mislim da je to razumna platforma koju će i EU, kao i velike sile (SAD, Rusija, Kina), prihvatiti kao ozbiljnu. To će ujedno biti prilika da Srbija konačno pokaže svetu dobru volju i želju da pregovorima reši probleme. Ukoliko doista ova pozicija bude prihvaćena od međunarodne zajednice, onda će i albanska strana, verovatno nevoljno, morati da pravi ustupke, što je šansa da se za Srbe na Kosovu i Metohiji postigne još bolji položaj. Verujem da atmosfera za ovakvu vrstu pregovora sada postoji i da će kurs srpske diplomatije krenuti u pravcu razumnih rešenja.

Iskustva koja smo imali u poslednjih dvadeset godina moraju nas nešto naučiti. Da je bilo više volje i pameti, ne bi stotine hiljada izbeglica došlo sa prostora Hrvatske ili tadašnje Srpske krajine; da je bilo pameti i senzibiliteta za ljude sa tih prostora, oni ne bi morali bežati glavom bez obzira i ne bi hiljade nevinih ljudi izgubilo život. Svi se dobro sećamo tih tragičnih scena kolona ljudi koji su na traktorima i konjskim kolima bežali za Srbiju. Neka nam to bude nauk i gorko iskustvo koje se ne sme nikada više ponoviti! Moramo biti svesni toga da na KiM žive ljudi koji sa nadom gledaju u Srbiju i čekaju rešenje svojih problema. Ovi ljudi su godinama lagani, varani, trovani mržnjom i nepoverenjem prema komšijama, krajnje je vreme da tim ljudima pružimo malo nade i vere u svoju zemlju. Verujem da je konačno došlo vreme za promene i da će budući pregovori sa kosovskim Albancima dokazati da Srbija jeste Evropa.