Pre dva meseca prisustvovao sam u prostorijama sportskog kluba „Galeb“ u Beogradu dodeli diploma pionirima za završeni tečaj tekvonda, među kojima je bila i moja unuka.
Prijatno me iznenadila atmosfera koja je vladala na dodeli i tada sam po prvi put video način borbe koji su prikazali dobitnici diploma, kao i njihovo viteško ponašanje prema protivniku. Imajući ovo u vidu sa pažnjom sam gledao sve mečeve tekvonda koje je prenosila televizija, i postao u poodmaklim godinama zaljubljenik u novi sport. Naravno, osvajanje zlatne medalje naše heroine Milice Mandić posebno me obradovalo i popravilo raspoloženje ovih nepodnošljivo vrelih letnjih dana.
Negativno raspoloženje izazvala je loša igra Partizana u kvalifikacijama za Kup šampiona protiv Kiprana za što je „kriv“ moj unuk. Naime, posle četiri decenije navijanja za ovaj klub, poslednjih dvadeset godina ne idem na utakmice, niti pratim rezultate. Razlog je njegova loša igra i uopšte problematično stanje u našem fudbalu. U međuvremenu, moj unuk počeo je da trenira u FK Bežanija i da strasno navija za Partizan, tako da sam iz solidarnosti sa njim obnovio interesovanje za ovaj klub. Sad mi predstoji da zajedno sa unukom češće tugujem kada Partizan igra međunarodne utakmice.
I tako, Srbija se ovih dana oduševljava tekvondom, čiji rezultati počivaju na entuzijazmu šačice ljudi iz ovog sporta, a istovremeno miljenik navijača i društva, fudbal nije uspeo ni da stigne do Londona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
