Telekom nema status javnog preduzeća

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Za donošenje odluke o akviziciji „Kopernikusa“, nije bila neophodna prethodna saglasnost Vlade, pošto se na funkcionisanje „Telekoma“ ne primenjuju odredbe Zakona o javnim preduzećima.

   Tako je po tom clanu zakona.

   Ali ako je Vlada vecinski vlasnik (preko 50%), onda je za odluku o kupovini MORALA da se slozi Vlada, zar ne? Jer u suprotnom, ako se vecinski vlasnik nije pitao za tako vaznu odluku, koja je svrha biti vecinski vlansik?

   1. Potpuno ste u pravu. Autor clanka je (cini mi se, nisam sigurna) advokat Telekoma. Izvinjavam se ako gresim. Tekst mu je lepo „uvijen u pravne forme i norme“, ali poenta je ovo sto ste Vi napisali. Kratko i u centar. Da vidim da li ce na to cenjeni advokat imati primedbu.

   2. Poštovani Petre,

      Vlada Srbije i jeste odlučivala o svim akvizicijama koje je Telekom izvršio, i to preko svojih članova u Nadzornom odboru kompanije. Valda ne mislite da Izvršni odbor (odbor direktora) ima ovlašćenja da donese ovakve odluke? Isto tako je bilo i kad je Telekom Srbija na licitaciji kupio 66% Telekoma Srpske.

      1. I mislim upravo kako ste napisali kolega. Hteo sam da ukazem da gospodin advokat pise kako misljenje Vlade nije potrebno po zakonu i da se tim pravnim „saltom“ skida ogdovornost sa Vlade.

2. Stvar je prosta, i nema veze sa zakonima. Bilo je potrebno izvući pare iz budžeta i kupiti dve televizije, kako kaže Vučić pre Đilasa. Zato je Koprenikus plaće 190 miliona, iako je realno vredeo 10. I još par kablovskih televizja po 20 puta većoj ceni i eto novca da SNS kupi dve televizije.
   Šta gospodin advokat kaže ne ovo: Da li će neko nekada odgovarati za ovakvu pljačku?

3. Čini mi se da je ovaj advokat zastupao JP PTT Srbija pred međunarodnom arbitražom u Cirihu po tužbi Bogoljuba Karića (Mobtela) kada je hteo da od tog JP oceputi dobar deo imovine i prava. To je toliko „dobro“ radio da Bata Kare umalo nije ostvario svoj naum.

4. Pitao bih dotičnog prodavca magle da li bi kupio jugo, koji vredi možda 300 evra, za 30.000 evra i to pravdao time da će vreme pokazati opravdanost ulaganja. Tako je i sa kupovinom kopernikusa.
   Možda bi i kupio da je u pitanju tuđi (državni, tj. narodni) novac, pa da se svako pomalo ugradi.

5. Ceo posao akvizicije „Kopernikusa“ ima najmanje tri dimenzije:
   1. Prva je politicka pozadina koju je ukratko opisao predsednik Vucic pre neki dan na „Pinku“, kada je rekao da su neki tajkuni hteli da kupe televizije Prva i O2 i da preko njih ruse vlast, ali ih je kupio neko drugi. Taj neko drugi je bivsi vlasnik „Kopernikusa“, koji je blizak i lojalan SNS-u.
   2. Druga dimenzija je finansijska. SNS tajkunu je trebalo obezbediti novac za kupovinu televizija, a radi se o sumi od najmanje 180 miliona evra. Problem je sto je „Kopernikus“ u 2017. imao neto dobit od 1,5 miliona evra. Bez obzira na to bivsem vlasniku je isplaceno 195 miliona evra, razlika valjda za neke posebne namene. Da bi se „utisak“ malo popravio, lazirani su podaci o broju korisnika „Kopernikusa“, pa je njihov broj od 100.000 u 2. kvartalu 2018, „skocio“ na 200.000 u 3. kvartalu Kako se u knjigama „Telekoma“ udeo u drugim licima vodi po nabavnoj ceni, smisljena je konstrukcija kako da se izvrsi ispravka vrednosti na realnu. Zbog toga se vec dve godine ne isplacuje dividenda, pa se bruto dobit od preko 120 miliona evra vodi kao nerasporedjena, pa kada se slegne prasina, mozda uz jos dobit za 2020 da se sprovede ispravka vrednosti na realnu. Time su osteceni akcionari, kako mali za dividendu, tako i Drzava kojoj pored dividende pripadaju i porezi.
   3. Treca dimenzija je formalno-pravna. Postoji osnovana sumnja da su pocinjena krivicna dela zloupotreba sluzbenog polozaja, sticanje protivpravne imovinske koristi i pomaganje u istom delu. Pored toga, stvoreni su uslovi za pokretanje imovinskog spora od strane akcionara, koji su ovim radnjama osteceni. Te price da predstavnici Drzave ne moraju imati saglasnost Vlade su veoma tanke, posto po tome ispada da ne odgovaraju nikome. Po tome, Nadzorni odbor i direktor mogu da rade sta hoce, pa samo naknadno proguraju izvestaj kroz Skupstinu akcionara u kojoj takodje samo oni glasaju kao predstavnici vecinskog akcionara.
   I vec kada smo kod akcionarstva, sto je izgovor DRI da se ne mesa, „Telekom“ krsi Zakon o hartijama od vrednosti, posto je duzan da potpise prospekt i izadje na berzu. Posto to nije ucinio, onemogucio je akcionarima da kupuju i prodaju svoje akcije, ali jos gore, onemogucio je uvid u pravu vrenost kompanije koju bi berza utvrdila. To opet izaziva sumnju da se vrednost kompanije manja od knjigovodstvene, cime su dodatno osteceni akcionari.

   1. ovo pod jedan sam znao ali svaka vam čast za druge dve tačke. uputili ste me u ovu „aferu“ više nego što je uvaženi advokat pokušao da me izbaci iz teme suvoparnim tekstom u kom je cilj spinovanje u beskonačnost.