To su bili dani

Da je, kojim slučajem, gost naišao kroz naš kraj, pomislio bi da je sleteo na neku nenaseljenu planetu na kojoj nema tragova života.

Koliko god da je svako od nas bio suguran u sebe da tokom te posete neće napraviti nikakav incident, nismo bili sigiurni da tako misle i oni iz naše vlasti i oni i iz zemlje odaskle gost dolazi. Jednostavno, poštedeli smo ljude od straha. Neki koji su sa nama bili u podrumu kažu da su se tu zatvorili jer su se plašili da u njima ne proradi neki gen njihovih pradedova koji su u momentu i iznenada potezali oružje na svakog ko bi kročio na njihovu teritoriju.

Danas je sedmi kako iz ovog skolništa branimo ugled i dostojanstvo našeg naroda. Iako budno pratimo i pripreme i njegov boravak ovde, nije nam jasno da li je gost još kod nas ili nije. Po mnogima jeste, jer još nije napustio našu zemlju, a po nekim našim izdajnicima nije kod nas. Time hoće da kažu da Kosovo više nije naša teritorija, gde se trenutno nalazi. Ali svi se slažemo da treba ostati dok se gost ne javi da je stigao u svoju zemlju. Čak i u njegovoj zemlji da mu se sad nešto desi, mi bismo donekle bili odgovorni.

Lepotu čekanja i uživanja na skrovitom mestu ponekad bi prekinula lupnjava na vrata ponekog slučajnog prolaznika koji je želeo bilo gde da se skloni. Nismo primali nikoga koga ne poznajemo, jer nismo znali da li je provokator, lokator ili neki stvarni nesrećnik koji nije imao nikakvo sklonište.

Svašta smo, o ovoj poseti, mogli videti i čuti na teliviziji i radiju, ali i od prisutnih u podrumima. Koliko god ima nas, toliko je bilo i različitih mišljenja. Mnogi su se držali mišljenja svojih partiskih lidera koja su se toliko razlikovala da više niko živ nije znao šta je visoki gost stvarno rekao. Po nekoliko rečenica, izrečenih na nekoliko raličitih mesta, svako je tumačio onako kako mu je odgovarlo. Po jednima nas je podržao u svemu, po drugima nam je pretio, po trećima je uslovljavao… Ono good afternoon vlast je prevodila kao dobar dan, a opozicija kao laku noć. Za pristalice aktuelne vlasti poseta je bila vrlo uspešna i po njima će od sad bit sve brže i bolje, a po pristalicama opozicije gost je došao da saopšti da nam se ne piše dobro i da će našu zemlju razbiti u paramparčad, odnosno na desetine regiona od kojih će sutra nastati mnogo država. Zapravo svako iz vlasti i iz opozicije je priričao ono što bi želeo da se desi i tako tumačio reči visokog državnika. Mi smo tumačenja svojih lidera uz aplauze u podrumskom mraku, bezrezervno podržavali.

Stariji ljudi, koji su bili sa nama, a koji se po prirodi stvari drže samo prošlosti, a preziru i sadašnjost i budućnost, pričali su kako je nekada bilo sve drugačije. Za njihove mladosti, kažu, u ovakvim prilikama svi bi bili pozvani da izađu na odredišta i da pozdrave svakog gosta koji bi kod nas bilo kojim dobrom došao. Ispričao nam je da je pre trideset godina kada je najviši državnik zemlje, iz koje je današnji gost, došao u našu zemlju, bio u prvim redovima na dočeku. Kaže da je bio na metar od tadašnjeg predsednika, da je mahao i aplaudirao i da je nosio dve zastave, zastave svoje zemlje i zemlje gosta.

Pita se taj čovek šta se to promenilo za tih trideset godina, pita se kako je onda mogao da bude nasred trga, a sad mora da čami u nekom podrumu, daleko i od periferne ulice a kamoli od trga kojim prolazi visoki gost.

Svako od nas je i na njegovo pitanje davao različit odgovor, zavisno od partije kojoj pripada, ali nijedan odgovor nije mogao da zadovolji starog mudraca. Starac bi s vremena na vreme ponavljao da su to bili dani, da je to bio život, a da je ovo robija. Nismo to uzimali za ozbiljno jer njemu više nigde nije lepo pa ni u ovom podrumu punom poštenih ljudi, lepog razgovora, jela i pića. Njemu je tada bilo lepše što je na suncu satima stajao da bi pozdravio visokog gosta nego sada, u hladovini za punom trpezom i u krugu rodbine, poznanika i komšija, reče jedan pristalica vlasti i dodade da je njemu možda bilo lepo nekada, a nama je sada.

Ono što je najvažnije i u čemu smo bili jednoglasni, bez obzira na sve prethodne razlike i svađe, jeste naš dogovor da se i ubuduće, kad bi god koji gost iz bilo koje države dolazio, sklonimo na isto ovo mesto i da iz ove perspektive posmatramo svet i sve što se oko nas događa. Iz ovakvih pozicija, iz ovog mraka, sve se bolje vidi, bolje vidimo i sebe i druge, a i drugi nas.