Tradicija i prerušavanje

Sa stavovima iz teksta „Za stav zastave“ bih se složio, ali sa nekim tvrdnjama u njemu-ne. Autor veli da su „Srbi posle Prvog svetskog rata nekim naseljima dali nova imena“ i nabraja neka od njih. Ako je, na primer, Veliki Bečkerek (današnji Zrenjanin) i preimenovan u Petrograd, Petrovaradin, Srbobran, Srpska Crnja, Petrovo Selo (ako misli na bačko) svakako nisu. Naziv Petrovaradin (nem. Petervardein) je iz vremena Habzburga. Sentomaš (mađ. Szenttamas) je postao Srbobran u vreme Srpskog narodnog pokreta 1848/9. u znak sećanja na sjajnu odbranu Sentomaša od napada mađarskih trupa. Još je 1832, kada se u njoj rodio Đura Jakšić, Crnja bila Srpska, Petrovo Selo u Bačkoj se odvajkada tako zvalo.
U Bačkoj jesu mađarizovani nazivi naselja zamenjeni srpskim oblicima, a nekima davana i nova imena. Šajkašlak je tako ponovo postao Lok, Šajkašđerđ – Đurđevo. Ili, Ker – Zmajevo, Šove – Ravno Selo, Feldvar – Bačko Gradište. Ni ovde „pobednici“, međutim, nisu bili dosledni. Tako naselju Kovilj Sveti Ivan u Šajkaškoj (danas Šajkaš) posle Prvog svetskog rata nije vraćen srpski naziv. Njemu je od mađarizovanog imena Šajkašsentivan (Šajkaški Sveti Ivan) izostavljen drugi deo složenice i ostavljeno samo Šajkaš. To je, zapravo, pridevski predmetak u mađarskoj složenici, čime se Sentivan u Šajkaškoj imenom razlikovao od onog u Mađarskoj.
Na našoj zastavi nije preko srpske trobojke „zalepljen“ grb članova „kraljevske porodice koji danas žive u Beogradu“ (Karađorđevići), već grb dinastije Obrenovića. U Evropi, čak ni kod kraljevina, nije uobičajeno da se na državne zastave stavlja grb. Slovenci i Slovaci su, verovatno, morali da stave oznake na zastave, pošto im je redosled boja kao i kod Rusa.
Rekao bih da nije uvek dobro, niti uputno, pozivati se na tradiciju i volju građana. A nije, bogme, ni na predstavnike izabrane, u ma koje vreme, voljom istih tih građana. Jer, sve ono što se događalo od Osme sednice i događa od Petog oktobra govori da su dolazili „pobednici“ prerušenog ubeđenja i istog usmerenja. Na ulazu u beogradsku „Palatu pravde“ još stoji natpis Socijalistička (prelepljen trakom) Republika Srbija i grb iz vremena komunizma. U nekim salama republičkih organa još se može videti reljefni grb iz socijalističke epohe okružen dvema zastavama bez oznaka. I u drugim mestima često se sreću slične slike. Da i ne govorimo o još važećim ličnim i putnim ispravama, registarskim auto-tablicama i drugim dokumentima sa oznakama SFRJ, SRJ, SCG.
„Sve je poruka ko hoće da gleda“. Nismo u stanju da promenimo formu, a kamoli suštinu. Neizostavno, „oznake naše nove (i poslednje, nadam se), države trebalo bi da budu nove i primerene dolazećem vremenu“. Jesmo li kao društvo i država spremni za novo vreme?