Trampizam i putinizam prete Evropi i svetu

Pominjao sam tada, a sada to jasno i vidimo, da po nekim svojim karakteristikama ovaj dvojac neodoljivo podseća na nekadašnji Musolinijev i Hitlerov sistem vladanja: autokratski princip iznutra i agresije spolja, na druge države koje im „nisu po volji“, a zapravo reč je samo o pljački njihovih bogatih prirodnih resursa – Donbas i Venecuela su najnoviji primeri.

Tramp, dakle, sledi svog uzora Putina i na spoljnom planu. Svetski poredak ustanovljen Helsinškom poveljom iz 1975. godine o zabrani menjanja granica silom, srušen je od strane ova dva savremena diktatora. Bilo je, dakako, i posle toga ratova i agresija, ali je ceo svet u OUN, ali i pojedinačno, to jasno i glasno osuđivao, pozivajući se upravo na Helsinški dokument. Danas toga više nema. Vratili smo se u tridesete godine 20. veka.

Tek ćemo u narednim godinama videti sve strahote bujajućeg putinizma-trampizma. Više nije pitanje DA LI će evropskog rata biti, već KADA.

Dakle, osim Ukrajine i Venecuele, postavlja se pitanje šta je sledeće? Grenland? Kanada?

Ili možda Litvanija, Letonija i Estonija? Poljska?

Dva prethodna istorijska diktatora su ratom i agresijama „ispravljali nepravedne granice Versajskog mira“.

Ova dvojica danas „ispravljaju nepravde“, kako često vele, poretka ustanovljenog Helsinškom poveljom i Povel?om UN o nepromenljivosti državnih granica silom. Jer njima je, kao i Musoliniju i Hitleru, sila jedini politički kriterijum koji priznaju.

Glavno je pitanje: ima li danas ugrožena Evropa nekog lidera ko će, poput Čerčila 1938, uzviknuti: Dosta!

Setimo se znamenitih reči ovog velikog državnika upućenih popustljivom Čemberlenu, koji je da bi „spasao evropski mir“, Hitleru dopustio da anektira nezavisnu Austriju i pokori Čehoslovačku: „Imali ste izbor između sramote i rata.

Izabrali ste sramotu, a imaćete i rat.“

Danas smo u sličnoj situaciji biranja: ako kao Evropljani dopustimo Trampovu aneksiju Grenlanda, izabrali smo sramotu. A bez ikakve sumnje, imaćemo i rat. Jer druga strana kovanice, putinizam, vreba liniju Baltik – Crno more sve do Dardanela kao svoju zonu sigurnosti.

Bez nekog novog hrabrog Čerčila, ne samo da ćemo vrlo skoro imati rat, već, što je mnogo bolnije – tešku istorijsku sramotu podaničkog povlađivanja agresorima.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.