Foto: Beta/Branislav BožićŠta će se desiti za 5, 10 ili 15 godina, ili možda sutra, deo je šire rasprave koja treba da sagleda intenzitet i nivo pretnji, očekivanja i zadataka usmerenih ka Srbiji, naše potrebe i potrošnju koja ih prati, kao i sposobnost da održimo postojeći nivo proizvodnje, povećamo ga i ostvarimo akumulaciju u cilju očuvanja i razvijanja stanovništva koje je svesni nosilac civilizacijskog kulturnog obrasca.
Ako parafraziramo Krležu, u Evropi vlada kuga ili preciznije, Evropom kruži bauk: bauk straha od ruske pretnje čime je na viši stepen uzdignut aksiom iz vremena Hladnog rata, da Amerika želi mir na Balkanu dok Rusija želi Balkan.
Bitan zaključak Dugog telegrama Džordža Kenana služio je pedeset godina delom u marketinške svrhe, a delom za stalni rast vojnih budžeta, ali je poništen nestankom SSSR-a čiju silu na kraju nije srušila suparnička atomska bomba već pop-kultura, kapitalistički proizvod koji su izmislili socijalisti. Ironiju situacione estetike opravdao je dijalektički materijalizam.
Srbija nije u Evropi pa ne strahuje od ruske pretnje, ali strahuje od vanrednih izbora. NJihovim raspisivanjem prećutno bi vlast priznala da u zemlji postoji teška politička kriza.
Suvišno je raspravljati da li kriza postoji ili ne, kriza je permanentna, ali nije suvišno tražiti i podržati zahtev za vanredne parlamentarne izbore.
Opšte i opštenarodne vanredne izbore, na koje treba da izađu svi građani Srbije.
Takvi izbori nisu i ne smeju da budu sukob studenata i predsednika Vučića, niti sme da nastane bilo kakav sukob.
Srbija je na vrhuncu sveopšte krize: krize političkog i pravnog sistema, krize privrede i zaposlenosti, poljoprivrede, školstva, zdravstva; krize informisanosti i svih grana vlasti. U krizi je parlament, vlada je krizna, a pravosuđe pokretač i verovatno najodgovorniji činilac opšteg sloma privrede usled neodgovornosti u rešavanju spornih privatizacija iz perioda posle 2000. čime je nastupila nezaposlenost i siromaštvo, a nacionalno bogatstvo prisvojilo 5% otuđene, nekadašnje socijalističke, sada takozvane kapitalističke elite. U krizi je srpska državnost: Srbija ne zna gde su njene međunarodno priznate granice. Još manje, gde su njene istorijske granice.
Pitanja, da li će na izborima postojati dve ili dvadeset i dve liste, pitanja programa, lidera, slogana, sva druga tehnička pitanja, irelevantna su. Suprotstavljeni treba da budu na istoj strani.
Izbori moraju da se održe odmah, na fer i pošten način, a sve eventualne zloupotrebe i nepravilnosti svedu na najmanju moguću meru.
Svaki scenario koji ukazuje da će izbori eventualno biti samo povod za sukob i otvaranje nove, dublje i dalekosežnije krize, vlast mora da predvidi i spreči.
Zato je potrebno da na izbore izađu svi građani Srbije. To važi i za srpsku dijasporu.
Volja za uvođenje reda u birački spisak skupštinskim slušanjem nacrta Zakona o jedinstvenom biračkom spisku na osnovu preporuka ODIHR-a kao uvod u donošenje tog zakona, puko je odlaganje rešavanja nagomilanih problema koji se zbog složenih spoljnopolitičkih okolnosti do kraja 2027. mogu samo dodatno uvećati.
Zato se javno predlaže Vladi Srbije donošenje uredbe o obaveznom glasanju za sve građane Srbije na vanrednim parlamentarnim izborima 2025. godine.
Cilj uredbe jeste da obezbedi najveću moguću izlaznost glasača, što će u potpunosti sprečiti eventualne zloupotrebe i izborne nepravilnosti. Masovna izlaznost biće najbolji korektiv i za direktnu reviziju biračkog spiska, što će pomoći Skupštini.
Obavezno glasanje nije protivustavno niti protivzakonito, niti odstupa od ljudskih i manjinskih prava koje garantuje Ustav Srbije.
Ono postoji u Belgiji, Luksemburgu, Lihtenštajnu, Švajcarskoj, Argentini, Australiji, Meksiku, Brazilu, Grčkoj i drugim zemljama.
U SAD izlazak na glasanje nije samo građansko pravo, već građanska dužnost.
Studenti Pravnog fakulteta koji protestuju, radi pokretanja uredbodavnog postupka mogu uz prethodne konsultacije sa profesorima Katedre za javno pravo da sačine i upute Vladi obrazložen predlog na razmatranje i na prihvatanje.
Kako u zemlji nije proglašena vanredna situacija ili vanredno stanje, niti je ono opcija, Vlada može doneti izvršnu uredbu samostalno, radi izvršavanja zakona u redovnim okolnostima, čime nije potrebna saglasnost i premapotpis predsednika Republike. Niti bi Vlada izašla iz svojih ovlašćenja i regulisala pitanja u nadležnosti Skupštine.
Ako se uredba usvoji, otklanja se mogućnost generalnog štrajka koji takođe može, ali nikako ne sme, da ima kontraefekat i dovede do novih i nepoznatih vanrednih okolnosti nepovoljnih po Srbiju.
Uredbom se stvaraju uslovi za utvrđivanje tačnog raspoloženja glasača prema političkoj ponudi koja tek treba da se formira, promoviše i istakne vodeće ličnosti.
Zato poziv studentima, ali i vlasti i opoziciji, da se reorganizuju, definišu i redefinišu svoje stavove i zahteve, i istupe pred javnost sa konkretnim programom, imenom, prezimenom i idejom za postizborni period. Ozbiljnosti i dostojanstva izbornog procesa radi, a imajući u vidu da je smanjen broj stanovnika i broj glasača, potrebno je razmotriti podizanje cenzusa na 10%.
Suština programa svake opcije treba da bude vladavina prava, poštovanje i sprovođenje zakona i individualna odgovornost. Izbori mogu dovesti i do Ustavotvorne skupštine. Ustavotvorna skupština, do zahteva za revizijom i utvrđivanjem granica i neke nove konferencije u Evropi. Srbija mora da zna gde su njene granice, to je uslov postojanja. Nakon što utvrdi granice i oblik društvenog i državnog uređenja, građani Srbije mogu doneti novi Ustav.
Istovremeno, ovo je poziv svim građanima, ali i vlasti, da prepoznaju istorijski trenutak u kome se zemlja nalazi i da čvrsto budu deo tog trenutka.
Autor je pravnik iz Vršca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
