Foto: M.M. / ATAImagesRihard Vagner, 1813-1883. napisao je ovu operu, ili muzičku dramu kako je sam Vagner nazivao taj muzički oblik, 1856. Ovo remek-delo, koje se ubraja u sam vrh celokupne muzike, prvi put je izvela Beogradska filharmonija 1968. i to scenski, na pet predstava, u italijanskom gradu Spoleto na festivalu Dva sveta. Dirigovao je Oskar Danon.
Koncertno izvođenje je bilo 1976. u Beogradu, Ljubljani, Zagrebu, Skoplju i Dubrovniku. Dirigovao je Beogradskom filharmonijom Živojin Zdravković.
Ovog puta izvođači su bili Beogradska filharmonija, muški hor Novosadske opere (koji je odlično spremila Vesna Kesić Krsmanović) i osmoro solista.
Dirigovao je Gabriel Felc šef dirigent, od 2017. Maestro Felc je, kao odličan poznavalac i izvođač Vagnerove muzike, izuzetno precizno, temperamentno i nadahnuto upravljao složenim izvođačkim ansamblom. Tri trube i tri trombona na balkonu levo i desno.
Muški hor se u početku čuo iz hola balkona kao i izuzetno muzikalan nastup muzičara na engleskom rogu.
Drugi čin, ljubavna scena Tristana i Izolde, izveden je u polumraku, sa prigušenim crvenim svetlom, a muzičari i dirigent su imali upaljene svetiljke za note.
Time smo imali utisak da prisustvujemo izvođenju u operi, a ne u koncertnoj dvorani.
Na tabli iznad orkestra išao je prevod teksta opere što je umnogome pomoglo da publika shvati sadržaj. Razumevanje teksta u vokalno-instrumentalnoj muzici uvek je problem, pogotovo kod Vagnera zbog guste orkestracije.
Solisti su bili iz Nemačke, Austrije, Holandije, Danske, Amerike i Srbije. Hajko Berner kao Tristan, Nikolaj Elsberg: kralj Marke. Keli Gad; Izolda. Tomas Leman: Kurvenal. Siniša Radin; mornar. Mihaela Zelinger: Brangena. Mladen Prodan: pastir. Milan Obradović: kormilar. Zaslužili su sve pohvale za svoje vrhunsko pevanje
Ovo nije muzička kritika za neki muzički časopis koji bi dozvolio širi i ozbiljniji prikaz za svakog od njih.
Koliko ja znam muzički kritičari, koji skoro da i ne postoje, nemaju mogućnost da u nekom mediju na kraju godine proglase “Koncert godine” Kada bi tako nešto postojalo, (zašto to ne uvedemo?) siguran sam da bi ovaj koncert bio najozbiljniji kandidat za to priznanje.
Na kraju su ispred orkestra publici prikazane dve parole KULTURA PRAVDA i ISTINA ZAUVEK.
Beogradska filharmonija je dosledno uz tromesečne proteste studenata zbog pogibije petnaestoro ljudi ispod srušene nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Pamtimo i ne zaboravljamo da je četvoro muzičara Beogradske filharmonije povređeno decembra meseca u Vasinoj ulici. Izašli su da podrže studente i neki odvratni siledžija ih je pokosio autom pa su završili u Urgentnom centru.
Da ne završim ovaj tekst tužnim povodom još jednom hvala i čestitke svim izvođačima za nezaboravan muzički doživljaj.
Šteta što filharmonija ne dozvoljava RTS-u snimanje za radio i televiziju, bez plaćanja, pa su mnogobrojni potencijalni slušaoci i gledaoci uskraćeni za vrhunski muzički događaj.
Minta Aleksinački, kompozitor,
Višedecenijski član, korepetitor i urednik
hora RTS i muzički producent, u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
