Troši se i gde se ne mora

Ima nekoliko karakterističnih primera neracionalnosti i rasipništva. Pođimo od Skupštine i njenih 250 poslanika. Imamo jednog poslanika na 29.462 stanovnika ili 26.998 birača (skoro identičan odnos je u Hrvatskoj koja ima 150 poslanika). Nemačka, na primer, ima 612 poslanika ili jednog na 134.904 stanovnika, što znači da je racionalnija od nas 4,5 puta. Ako se uzme da je BNP Nemačke 3.322 hiljade milijardi dolara a Srbije 81,982, da je Nemačka po broju stanovnika 10,6 puta veća, da je njen BNP po glavi stanovnika 40.415 dolara a u Srbiji 7.054 – onda se stvarno treba zapitati zašto se malo ne ugledamo na bogatije i organizovane zemlje.

Mi imamo 27 ministarstava, Nemačka 16. Nemačka ima tri zvanične crkve a nema ministarstvo vera; ima veliku dijasporu a nema ministarstvo za dijasporu; nema ni ministarstvo za Bavarsku, recimo. Ima i Nemačka raznih prinčeva, ali joj ne pada na pamet da ih izdržava iz budžeta.

Pada u oči još jedna nelogičnost i naša specifičnost. Za predsednika Republike u budžetu je predviđeno 151.638.000, a za kabinet predsednika vlade 61.578.000, što je prilično skromno i racionalno. Ali, država je od 2005. počela da za održavanje dvorskog kompleksa na Dedinju godišnje izdvaja u proseku 100 miliona dinara iz budžetskih sredstava Ministarstva kulture. U 2005. izdvojeno je 120 miliona, u 2006. 135 miliona, a u 2007. 90 miliona dinara. Ovo su podaci Ministarstva finansija, uz napomenu da je 2008. za „specijalizovane usluge“ izdvojeno 20 miliona. Ovoj sumi od ukupno oko 360 miliona treba dodati i 700.000 dinara koje je 2006. iz svojih fondova izdvojilo Ministarstvo infrastrukture kako bi pomoglo održavanje kompleksa Beli dvor. Da li je racionalno da, pored predsednika Republike, država finansira i monarha? Da li je normalno da se za građanina kojeg mnogi nazivaju prestolonaslednikom izdvaja skoro kao i za predsednika vlade? Nije mi logično da on ima protokolarni tretman gotovo kao šef države, a ima i Krunski savet. Ako članovi tog saveta žele da uživaju u dvorskim svečanostima, neka to finansiraju sami, a ne da troše novac poreskih obveznika.

Kada se još ima u vidu koliko gutaju privatni džepovi u javnim preduzećima, onda se stvarno treba zapitati koliko su odgovorni oni koji odlučuju o trošenju novca poreskih obveznika. Da se ne govori koliko parlament troši na sednice na kojima se ništa ne odlučuje, većsluže za radikalske parade. Vreme je da se ukine TV prenos i izmeni Poslovnik, kako bi parlament konačno počeo da radi.

Autor je član Foruma za međunarodne odnose