Koja je uloga privatnih fakulteta u protestima?

Taj džin, koji nije intelektualan, je volja. Ono što je Anri Bergson nazivao „elan vital“, ili životna snaga. Isto što su istočnjački filozofi nazivali „energijom“. Naša volja je temelj našeg bića, našeg delovanja.

Intelekt je ono malo svetlo koje, kao lampa, osvetljava mračni put kojim nas džin naše volje vodi. Intelekt je sekundaran u odnosu na volju. Kako volju pojedinca, tako i volju grupe. Zajednice. Naroda. Plenuma.

Plenumi danas izraz su volje zdravog narodnog jezgra. Oni nisu obojeni ideološki, već etički. Za njih, kako je to pisao najveći savremeni psihoanalitičar, Pol Ferhag, „istina ne leži u domenu epistemologije (saznanja) nego u domenu etike“. Zato su plenumi osovina koja okreće ovo društvo ka suncu. Ka životu. Ka svetlosti nade u budućnost.

Volja plenuma kao grupe jasno ocrtava etičku granicu prema volji nekih drugih društvenih grupa. Primera radi, pravosuđa, koje je najgori, najkorumpiraniji i najviše ogrezao u administrativno zlo deo društva.

Ako je neko do sada imao sumnju u stavove da tu sede najgori i najneobrazovaniji od najgorih i najneobrazovanijih „obrazovanih“ članova društva, sada, dva i po meseca od početka narodnog bunta protiv fašističkog režima, to je sasvim neporecivo svakom čoveku. Sada je svima jasno da su 99% onih koji sede u pravosuđu obične fukare kojima nema drugog mesta osim pred tranzicionim Sudom za političke i pravosudne zločine. Pravosuđe je to samo pokazalo.

Slične etičke granice plenumi i njihova volja ocrtali su prema volji nekih drugih društvenih grupacija: državne administracije, same SNS falange u sektorima za legalizaciju, čiji članovi su sada selektivno maniristički uhapšeni, a koja (legalizacija) je uspostavljena kao mehanizam za pljačku, umesto da se ostavi normalan model slobodnog prometovanja nekretninama čiji su građani vlasnici po ugovoru i na koje plaćaju porez na imovinu, itd.

Različite grupe, okupljene u različitim falangama, pokazuju se sada, kao patološke promene na društvenom tkivu na skeneru, kada se infuzijom ubaci obojeni rastvor: prosto zasvetle. Sede i rade za režim. Ne bojkotuju. Ne blokiraju. I to traje. Nema laži, nema prevare. Zlo, mulj, i etički grč.

Međutim, plenumi, kao taj reagens etičkog razvrstavanja i obnove društva, potekli su sa fakulteta. Fakulteti su njihov dom, njihov habitat, njihova porodica koja ih je podigla i formirala kao lučonoše u društvu većinski potonulom u živo blato nemorala. Neki od tih fakulteta su privatni. Posluju na tržištu. Nisu na budžetu. Nemaju garantovane budžetske plate ni školarine. Nemaju budžetski finansirane troškove. Šta sa njima?

Većina privatnih fakulteta, u ovoj jednostavnoj etičkoj matrici koju su nam plenumi, na sreću i jasnoću javnog uvida, doneli, na pravoj je etičkoj strani. Oni su u blokadi. Ne rade. Trpe gubitke. Solidarni su sa svojim studentima.

Oni su, u poređenju sa državnim fakultetima, kao grupa plivača ili kajakaša u „beloj vodi“ (u brzim, penušavim rekama), koji plivaju ili veslaju bez prsluka za spasavanje. Ako privatni fakultet potone, on ide na dno kao kamen. Nema javnog interesa koji štiti privatni fakultet, iako je on zakonski i suštinski po doprinosu koji donosi društvu jednak državnom fakultetu.

Kada bi neko ukinuo finansiranje državnom fakultetu zbog izraženog mišljenja i blokade, to bi bio otvoreni napad na demokratiju, politički sistem i javni interes zloupotrebom javnog budžeta, i to bi, još pre nego što bi se to inače desilo, izazvalo trenutnu revoluciju.

U istim okolnostima, kada privatni fakultet, koji čini sve ono isto, etički ispravno, što i državni fakultet, potone, on ide na dno bez glasa okolnih plivača. Sudbina. Tržište. „Kismet“.

U etičkom dobu koje su najavili plenumi naše mladosti i budućnosti, postavlja se pitanje da li je ovakva podvojenost sudbine državnih i privatnih fakulteta etički ispravna i prihvatljiva? Da li je u redu da nekoga ko nije deo javnog sektora, a ko čini etički ispravne stvari na vododelnici društva koje ga razdvaja na moralne aktere i ono što nazivam starim izrazom „fukare“, pustimo da propadne, jer to je cena odluke da bude sa nama?

Kao što studente dočekujemo sa zagrljajem, hranom i zavojima, kao molitvene pešake i glasnike novog doba, kao što besnimo na fukare koje im zatvaraju sportske centre i opštinske zgrade na februarskim hladnoćama, valjda tako treba da pogledamo i naše prijatelje i saradnike sa privatnih fakulteta.

Privatnim fakultetima je potrebna pomoć i razumevanje. NJima se mora omogućiti da nastave da postoje, jer, na kraju krajeva, kao i državni fakulteti, oni su iznedrili ovu radikalnu, dobru, svetlu generaciju naše dece. Nisu iznedrili fašističke falange, nego glasnu omladinu sa desne strane pravde, istine i milosti. Oni nisu zaslužili da propadnu kao kolateralna šteta etičke transformacije društva.

Najbolji primer je Fakultet za medije i komunikacije, sigurno jedan od najboljih privatnih fakulteta u Srbiji, čiji studenti su u samim prvim redovima borbe za ispunjenje studentskih zahteva, zajedno sa svim ostalim studentima.

FMK je prvi od svih privatnih fakulteta proglasio blokadu, to jest solidarni prekid nastave, uspostavljeni su plenumi, njegovi studenti su bili u svim akcijama, od Slavije, preko Mostara, Novog Sada, Kragujevca, itd. Sada režim spinovanjem pokušava da zloupotrebi ranjivost privatnog fakulteta da bi potkopao jedan od stubova slobodnog mišljenja u privatnom akademskom sektoru.

Svi smo ustali u odbranu rektora Univerziteta u Beogradu, pristojnog čoveka koga su napale prljave falange u uličarskim medijima lojalista režima. Isto se odnosi na sve dekane i časne ljude koji su podržali studente.

Tako isto treba ustati u odbranu onih privatnih fakulteta koji su sa desne strane iste vododelnice, koji su sa studentima, koji ne rade, koji se suočavaju sa teškoćama.

Potrebno je naći društveni, solidarni, ljudski, plenumski način da se i njima pomogne da opstanu.

Mladi ljudi će znati kako, kao što imaju mnoge odgovore koje mi stariji za sve ove ecenije nismo pronašli. Oni su istovremeno i džin i svetlo.

Autor je osnivač Instituta za praktičnu humanistiku

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.