Umnoj patnji nestasali, sve kršni brđani orni da pretuku

Umesto da odmah pozovu Hitnu ili ga odvezu u Urgentni centar, žandarmi, obučeni da budu surovi a ne humani, čekali su da šefovi „reše“ slučaj. I rešavali su ga cele noći sve do jutra, i dalje danima, jer je najvažnije bilo da javnost ne sazna za policijski zločin nad studentom, da se Predsednik, zbog javnosti, ne zbog studenta, dodatno ne potrese. Za sve to vreme policijskih „napora i pokušaja“ Luka, s lisicama na rukama, teško povređenog oka i glave, bez ukazivanja ikakve pomoći, pati od bolova u marici, a zatim i u policijskoj stanici Zemun. I niko da se smiluje, sve do 4h i 30 min, da pozove Hitnu, koju potom zadržavaju da ne krene odmah u bolnicu. Tek oko 6h ujutu, sedam sati nakon premlaćivanja, Luka će se naći pod skenerima i stručnoj i ljudskoj opservaciji hirurga Zemunske bolnice…

***

59. Kabinet jednog od šefova policije. Razgovaraju dvojica načelnika …

Načelnik 1: … direktor u Zemunskoj je naš i ima da uradi šta mu Lončar kaže… Gotova operacija, odma u zatvorsku i tamo nema ko da mu priđe…

Načelnik 2: Tužilac je već tražio da ga pošalju na saslušanje, al je taj drkadžija koji ga je operisao odbio da ga pusti… reko tužiocu da će poslati dokumentaciju…

Načelnik 1: … ma jebala ga dokumentacija… kaži ovima u tužilaštvu da to sklone… I zovi Lončara da skloni tu budalu u bolnici… i naredi Milovanoviću da roditelje ne puštaju… ne smeju da ga vide…

Načelnik 2: … ti zovi Ivicu, pa nek se Lončar i on sporazumeju…

Načelnik 1: A šta misliš… da mu tužilaštvo… pošto se ne pojavljuje na saslušanju… proglasi begstvo… a sudija onda može da mu da…

Načelnik 2: Odlična ideja, zovi odma Ivicu…

***
65. Zrenjanin. Protest solidarnosti sa Lukom Mihajlovićem. Sa improvizovane pozornice govori njegova majka Biljana…

Biljana Mihajlović: Dragi sugrađani i prijatelji, dragi studenti… Mi doktorima i medicinskom osoblju u Zemunskoj bolnici ostajemo zahvalni za ceo život, ali to što vlast radi i dalje Luki, to je nastavak torture … On je sada u kućnom a ne u zatvorskom pritvoru, a pritvor mu uopšte nije ni određen… A nije ni mogao da mu bude odredjen jer ga tužilac nije ni video… ni medicinsku dokumentaciju nije video… kažu nestala… Ja molim tužioca da radi po zakonu i sasluša moga sina koga je žandarmerija pretukla bez ikakvog razloga …
Okupljeni Zrenjaninci protestuju vuvuzelama, pištaljkama, čegrtaljkama…

***
68. Trg ispred Pravnog. Studenti sede na stepeništu i raspravljaju…

Nemanja: Napad na policajca… na službeno lice u vršenju službene dužnosti je krivično delo, član 323 KZ, nema rasprave…

Jovana: Čuj, nema rasprave… A ako policajac nije policajac…mislim, ako je „službeno lice“ samo krimos kome su dali… kome su navukli uniformu, šta KZ kaže u takvim slučajevima?

Bogdan: – KZ takve slučajeve, naravno, i ne predviđa…bilo bi apsurdno…

Jovana: – Apsurdno, neapsurdno – nebitno je …Bitno je da zakon ni u kom slučaju ne štitti kriminalce maskirane u policajce… ili džandare, sve jedno je…

Nemanja: Ne štiti, naravno, pa šta… šta mi imamo od toga ?

Sanja: Ne kapirate Jovanu… uopšte je ne kapirate…

Jovana: Krimose u uniformi … policija, džandari, nebitno je… i mi možemo šibati, ko što oni šibaju nas… Kapiraš, zakon ih ne štiti… Možemo ih i hapsiti, ej! Gradjanski aps…

Bogdan: E, a tek smradovi u civilu… njih je sada više nego ovih u uniformama… Al svi oni sigurno imaju papire, značke, ne brinem za njih…

Jovana: Brinem ja… kako da dođemo do njih? Bar do jednog takvog… za početak? Šta kaže KZ?

***
70. Juli, veče, trg i raskrsnica kod Pravnog. Policija IJP i u civilu juriša na studente i građane ispred fakulteta. Kako koga dočepaju uvrću mu ruke na leđa i vezuju plastičnim vezicama… Vezane prisiljavaju da kleče ili sede na pločniku…

***
Luka Vodinelić, mladi advokat iz Beograda, pokušao je da se iz haosa kod Pravnog izvuče ka hotelu Metropol. Dočepao ga je Baka – ogromni tip u beloj majici i maskirnim pantalonama – i bez reči ga džudo zahvatom bacio na pločnik… Luki je polomljena ključna kost, naprsla su mu rebra, povređen kuk… Vikao je od bolova, tražio doktora, a dobio lisice. Potom su za njega vezali i dvojicu studenata, pa potrpali u maricu…

Luka: (u zavojima) Mislio sam da su nas napali kriminalci, jer policija tako ne postupa…
Policija i neidentifikovani tipovi u civilu jurišaju na ulaz fakulteta. Jedan od policijskih komandira viče:

Komandir: Nemoj ulazit… nemoj ulazit…

Policajci koji „nisu“ čuli komandu iz fakulteta izvlače studente, vezuju ih i ubacuju u marice… Na metar od teško povređenog advokata Luke Vodinelićam koji vezan sedi na trotoaru, policajka Tanja Drobnjak zlostavlja vezanu studentkinju FDU. Čupajući joj kosu, besno joj zabacuje glavu čas napred, čas pozadi… Kolegijalno joj pomaže Marko Kričak, bivši auto diler, komandant JZO – Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata. Treći u civilu, uhapšenoj studentkinji uporno potura oduzeti mobilni u lice ne bi li ga tako otključali.
***
87. Predsednik u prijateljskom okruženju redakcije TV Informer… Sa njim razgovara D Vučićević…

Predsednik: … blokaderi su potpuno poraženi i sada imamo njihove očajničke, gubitničke poteze kao ovo u Novom Sadu… idu našim ljudima pred zgrade, pod prozore i prete… a to su radili nacisti, i oni i jesu nacisti… i to su definitivno poslednji trzaji obojene revolucije… koja je finansirana spolja… sa Zapada…

D Vučićević: Predsedniče, mi vam se divimo kako ste uspeli da raskrinkate te mračne namere Zapada. Otkud tolike podlosti sa njihove strane?

Predsednik: Ne mogu da mi oproste što sam ih prošle godine porazio u Ujedinjenim nacijama…Takav poraz se ne prašta, ali… moraće da se sa tim pomire… Srbi nisu genocidan narod…

D Vučićević: Predsedniče, sada kada ste porazili blokadere i počeli da zavodite red kakav je Srbiji neophodan … posebno je odjeknuo vaš genijalni potez… abolirali ste mladiće, naše heroje, koji su mesecima čamili u zatvoru u Novom Sadu… samo zato što su branili sedište svoje stranke… Šta vam je sledeći potez u domenu pravde koje je željan naš narod?

Predsednik: Naše je pravosuđe gotovo potpuno otuđeno i pod kontrolom blokadera, što je nedopustivo… zato ja moram da donosim odluke u skladu sa pravom i pravdom… I zato ću ja abolirati i devojku koja je osumnjičena za pokušaj ubistva jer je naletela kolima na blokadere tokom protesta na Novom Beogradu…

***
89. Jul, kancelarija tužioca Vladimira Živkovića. Luka Mihajlović, u prisustvu svog advokata Bože Prelevića, na saslušanju kod tužioca…

Tužilac: Kažite nam Luka šta se dešavalo te večeri 28. juna, pre nego što ste privedeni od strane žandarmerije…

Luka: Ja sam na protest došao sa svojom porodicom iz Zrenjanina, a kasnije sam se našao sa svojim kolegama… A kada je završen program na Slaviji, pošao sam da se nađem sa roditeljima… tako smo se bili dogovorili…
Tužilac Živković, koji nije bio u prethodnom postupku kada je „privedenom licu u bekstvu“ bez saslušanja određen zatvorski pritvor od 30 dana, korektno i profesionalno diktira za zapisnik Lukin iskaz.
***
112. Nedelja, veče u bliskoj budućnosti. Republički izbori u Srbiji. N1, specijalna emisija. U studiju su voditeljica Maja Uzelac i gosti – Raša Nedeljkov, Filip Ejdus, Sofija Mandić…

Voditeljica: Poštovani gledaoci, izborni dan je za nama i u ovom trenutku vam možemo izneti najnovije, nezvanične rezultate koje je saopštila Republička izborna komisija… Najveći broj glasova osvojila je lista studentskog pokreta pod nazivom STUDENTSKA – ukupno 44% izašlih glasača. Na drugom mestu po broju osvojenih glasova je lista ujedinjene opoziije JEDINSTVENI sa 26% osvojenih glasova… Na trećem je mestu lista NEDAMO SRBIJU – SNS i stranaka u koaliciji sa ukupno osvojenih 12% glasova… Na četvrtom je lista KRENI – PROMENI sa 8% osvojenih glasova … Sve ostale liste, prema ovim nezvaničnim rezultatima, nisu prešle cenzus, a među njima je i lista NEMA PREDAJE – SPS u koaliciji sa sa SDP Sandžaka… Gospodine Nedeljkov, da li i posmatrači CRTE potvrdjuju ove nezvanične rezultate?

Nedeljkov: Da, gotovo apsolutno. Ali su, moram da istaknem, ukupni rezultati iznenađujući… ne toliko što se tiče liste studentskog pokreta… pa ni visokog procenta osvojenih glasova liste opozicije, koliko, zaista neočekivano, iznenađuje nizak procenat liste NEDAMO SRBIJU koju predvodio SNS, a u čijem nazivu po prvi put nije bilo imena Aleksandra Vučića…
***
114. Oduševljenje ljudi na ulicama gradova i sela po Srbiji…
***
121. Beograd na vodi. Kafić Galerija pun gostiju. Za jednim stolom sede Predsednik, Ana Brnabić, Siniša Mali i Dragan Vučićević… Služe ih konobari obučeni u elegantna crna odela… Gosti piju vino a pred sobom imaju tacne sa tortama i kolačima… Predsednik glumi opuštenost demonstrirajući tako svoju superiornost u odnosu na promene koje se dešavaju…

Brnabić: ( gleda mobilni ) LJudi su stoka, šefe… Stoka, prava… Evo, upravo su ti izglasali opoziv i to sa velikom većinom…

Vučićević: … mora da bude dve trećine za opoziv… kolko je to glasova?

Mali: Ma, imaju dve trećine, sve je to unapred… To Marinika pumpa…

Predsednik: Zabole me koliko imaju… Ustavni sud odlučuje, ne oni…

Brnabić: Glasalo je za opoziv više od 180, što znači i oko 20 naših … govnari jedni, pička vam materina…

Vučićević: Majku im jebem, to sve treba… ja bi ih pohapsio…

Dolaze četvorica krupnih konobara noseći šampanjac u posudi sa ledom i odgovarajuće čaše. Šampanjac stavljaju pred predsednika, a čaše pred ostale… Svaki konobar ostaje da stoji pored posluženog gosta…

Konobar: ( predsedniku ) Gospodine, ovo je za vas… želite li da otvorim?
Predsednik i društvo se zgledaju…

Vučićević: ( konobaru ) Je li bre, kako se ti to obraćaš predsedniku? Nije je on stobom…

Brnabić: ( osvrće se ) Šta je ovo, ko je to naručio?

Mali: ( konobaru ) Nismo tražili šampanjac…

Predsednik: ( svom konobaru ) Da, da otvorite… ( ostalima ) Znam ko šalje šampanjac, a ima i razloga… potpisan je ugovor…

Mali: Aaaa… jedan zet, jednog tasta…

Brnabić: Šefe, ja stvarno ne znam… ti si nepobediv…

Konobar: ( Otvara bocu. Začuje se pucanj, šampanjac šikne iz boce, peni se i preliva… Mali i Brnabić ustaju i poturaju svoje čaše… Konobar sipa prvo predsedniku…

Odjednom, pojavljuje i prilazi još jedan čovek u crnom odelu, nešto stariji od konobara…

Konobar: ( predsedniku) Gospodin pukovnik vas časti… on je naš šef…

Nastane tajac i svi gledaju u pukovnika…

Vučićević: Šta je bre ovo, neka zajebancija…

Predsednik: ( Zatečen, ali glumi hladnokrvnost… Ustaje od stola, uzima čašu šampanjca… gleda je, pomiriše, razmišlja… ali ne proba. Osvrće se kao da očekuje da se neko pojavi… Pukovniku…) Razumeo sam… Pozovite mi obezbeđenje ?

Pukovnik: ( pokazuje na „konobare“) Nema potrebe, tu su momci…

Predsednik: A ko ste vi?

Pukovnik: Ja sam pukovnik Milenković… Mi smo deo tima koji će brinuti o vama… neko vreme… ( briše se i molim vas da sarađujemo…)

Predsednik: ( osvrće se… gosti u kafiću netremice i ćutke gledaju prizor…) A, tako… A na osnovu čega vi to brinete o meni… ?

Pukovnik: Narodna skupština vam je izglasala opoziv… ( Vadi iz džepa papir ) Imamo nalog Tužilaštva da vas privedemo … ( Predsednik uzima papir, gleda ga…)

Vučićević : ( pukovniku ) Slušaj, bre… ne možeš ti tek tako… izvadiš neki papir i šta sad… ( Uzme mobilni i napravi korak od stola ka pukovniku…) Ovo će odmah da ide u program…
„Konobar“ pored njega munjevito reaguje, dočepa ga za ruku, uvrne je na leđa i stavi mu lisice … U publici tajac, pa aplauz…)

Brnabić: ( pukovniku ) Mi ne znamo ko ste vi… i vi se tako ne smete ponašati… ( i ona posegne za mobilnim… „Konobar“ pored nje je uhvati za ruku i, bez uvrtanja“ stavi joj lisice … Začuje se još jači aplauz… )

Mali: (zbunjen, pokuša da kaže…) Molim vas, bio bi red da se identifikujete…

Predsednik: ( prekida Malog… pukovniku ) Taj opoziv nije razmatrao Ustavni sud… a bez odluke Ustavnog suda… ( pukovnik ga prekida )

Pukovnik: Ne brinite, sve je po zakon… ( Uhvati ga za nadlakticu leve ruke ) Molim vas da lagano izađemo… tako je bolje…

Predsednik: Ovo nije po zakonu…

Izlaze predsednik i pukovnik koji ga drži za nadlakticu leve ruke… Za njima Mali i njegov „konobar“, a za njima, sa lisicama na rukama, Ana Brnabić i Dragan Vučićević pridržavani od „konobara“. Jak aplauz gostiju kafića…

***

127. Takovska 10. Studenti i građani ispred RTS na velikim ekranima prate program. Počinje DNEVNIK 2. Odjekuje najavna špica… Urednica, voditeljica Jelena Obućina…

Voditeljica: Poštovani građani – ovo je Dnevnik, a evo šta ćete saznati:

Vrhovni javni tužilac podiglo optužnicu protiv Aleksandra Vučića, bivšeg predsednika Srbije, za dela protiv ustavnog poretka i druga krivična dela;

Ivica Dačić, bivši ministar policije, tvrdi da je ekipom koja je je upotrebila „zvučni top“ protiv građana 15. marta prošle godine, rukovodio isključivo predsednik države… ( Dačić video )

Dačić: To je bio tim koji je Vučić formirao, njegovi ljudi od poverenja, ja za to nisam ni znao.

Bivši ministar policije takođe tvrdi da on nije dovodio kriminalce u policiju, a ko jeste neka utvrdi istraga i sud:

REM je odlučio da se, zbog višegodišnjeg kršenja kodeksa i nezakonitog rada, oduzmu nacionalne frekvence televizijama Pink, Happy, Kurir i Prva … Televiziji Informer se oduzima dozvola za emitovanje programa…

Ministarstvo za privredu predlaže Narodnoj skupštini da po hitnom postupku usvoji moratorijumu na dalju izgradnju takozvanog nacionalnog stadiona u Surčinu i svih drugih objekata u okviru projekta EXPO27.

Smene i nova postavljenja u tužilaštvima, sudovima i policiji Srbije.

Aleksandar Šapić, bivši gradonačelnik Beograda koji je pod istragom, poručuje iz Trsta da je spreman da svedoči u procesu bivšem predsedniku države a Goran Vesić, bivši ministar građevinarstva, takođe iz inostranstva, ali sa nepoznate adrese, tvrdi da su sva naređenja za otvaranje železničke stanice u Novom Sadu, bez dobijene upotrebne i drugih neophodnih dozvola – dolazila od Aleksandra Vučića…

Građani ispred zgrade RTS, pištaljkama, vuvuzelama i uzvicima, oduševljeno pozdravljaju Jeleninu najavu sadržaja DNEVNIKA. Među studentima zajedno su Ana, povređena od batinaša u Novom Sadu, i Sonja i Katarina, udarene kolima u Beogradu i Luka Mihajlović sa transparentom: OPET JE U MOJOJ DUŠI PROLJEĆE.

Kraj

Luka Vodinelić

Luka Vodinelić, mladi advokat iz Beograda, pokušao je da se iz haosa kod Pravnog izvuče ka hotelu Metropol. Dočepao ga je Baka – ogromni tip u beloj majici i maskirnim pantalonama – i bez reči ga džudo zahvatom bacio na pločnik… Luki je polomljena ključna kost, naprsla su mu rebra, povređen kuk… Vikao je od bolova, tražio doktora, a dobio lisice. Potom su za njega vezali i dvojicu studenata, pa potrpali u maricu…

Luka: (u zavojima) Mislio sam da su nas napali kriminalci, jer policija tako ne postupa…

Policija i neidentifikovani tipovi u civilu jurišaju na ulaz fakulteta, izvlače studente, vezuju ih i ubacuju u marice…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.