Ustav i burazerska logika

Ilićje, povodom obeležavanja Dana državnosti, osporio pravo ministru Ljajiću da potpiše pozivnicu za proslavu u Orašcu. Pri tom je ocenio da je „to vređanje dostojanstva ove države, Karađorđa“ i „uvreda za sve što je srpsko“. Predsednik Boris Tadići, praktično, svi odgovorni političari u ovoj zemlji osudili su ispad u kojem je Ilićuvredio ne samo ministra Ljajića i muslimane nego i sve građane Srbije koji ne pripadaju većinskom narodu. U medijima se sada nagađa kakav bi mogao da bude sudski epilog tog skandala.

Ljajićje, međutim, u međuvremenu posredstvom medija obnarodovao da je oprostio svom „drugaru“ Iliću. On se pri tom založio da se cela stvar što pre prepusti zaboravu. E, na to ministar Ljajić- a isto tako ni bilo ko drugi u ovoj zemlji – nema pravo. Ako se ispostavi da je Velimir Iliću svom istupu sa skupštinske govornice povredio Ustav šireći versku i nacionalnu mržnju, onda on za to mora da snosi posledice.

Istupi poslanika u Skupštini su javna, a ne privatna stvar „dobrih drugara“ kakvi su, bar tako se predstavljaju, Ilići Ljajić. Prema tome, lepo je s Ljajićeve strane što je posetio obolelog Ilića i što mu je privatno oprostio uvredu. Neodgovorno je i nedopustivo da on na sebe preuzima pravo suda da amnestira svog „dobrog drugara“ od šovinističkog ispada u Skupštini.

Ko je Ljajića ovlastio da oprašta ono što Ustav ove zemlje zabranjuje? On se grdno vara ako misli da u skladu s „burazerskom logikom“, koja se inače opasno odomaćila u ponašanju ovdašnjeg političkog establišmenta, „zakon važi za naše protivnike“, ali ne i za nas. Mi smo „naši“, „ljudi smo, dogovorićemo se“…

E, sad, što je to na direktnu štetu Srbije, jer je takvo ponašanje njenih narodnih tribuna kompromituje kao zemlju u kojoj ne funkcioniše pravna država, druga je stvar. To „dobre drugare“, očigledno, ni najmanje ne zanima. Njih zanima vlast i sve ono što uz nju ovde ide. A idu mnoge privilegije koje, inače, ne mogu ni da se zamisle u dobro uređenim državama.

Šovinistički skandal u Skupštini može, naravno, da se „stavi ad akta“ u skladu s pomenutom „burazerskom logikom“. Ali, u tom slučaju postoji realan rizik da bruka – koja je većdobila internacionalne razmere – nanese ozbiljne štete zemlji. Jer, ovog puta nije bila po sredi obična uvreda. Narodni tribun Velimir Ilićdoveo je u pitanje princip jednakosti građana Srbije. Na taj način on je Srbiju lažno predstavio kao primitivno, pretpolitičko plemensko društvo.

Njegov „drugar“ Rasim Ljajićga je u tome, svesno ili ne, javnim oprostom javno podržao. I zato su obojica odgovorna za ogromnu političku štetu koju su naneli Srbiji. Rasim Ljajić, prema tome, nije žrtva nego Ilićev saučesnik u vređanju države Srbije i njenih institucija.