Ustavopisac i svedok

Ratko Marković Profesor Ratko Marković ponovo se juče našao pred Haškim tribunalom, kao svedok odbrane nekadašnjeg predsednika Milana Milutinovića i još petorice visokih državnih, vojnih i policijskih funkcionera Srbije, optuženih za zločine nad kosovskim Albancima. U istom svojstvu Marković se početkom 2005. pojavio na suđenju pokojnom Slobodanu Miloševiću. Svedočio je o neustavnim odlukama bivših jugoslovenskih republika koje su 1991. proglasile nezavisnost.
Sa Markovićem se politički mnogi ne slažu, ali uglavnom važi za nespornog stručnjaka za ustavno pravo. Rođen je 8. decembra 1944. u Požarevcu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kruševcu, sa odličnim uspehom. Na Pravni fakultet u Beogradu upisao se 1963. i diplomirao 1967. godine, sa prosečnom ocenom 10. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao, „jednoglasno sa odlikom“. Njegova doktorska disertacija zvala se „Izvršna vlast“. Usavršavao se u Nemačkoj, Belgiji i Italiji. Redovni je profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu na Katedri za ustavno pravo. Radna biografija mu je izuzetno bogata. Jedan od osnivača i predavača na Policijskoj akademiji u Beogradu, bio je savezni poslanik i potpredsednik Vlade Srbije. Objavio je više od 200 naučnih radova iz oblasti ustavnog i upravnog prava, teorije države i istorije države i prava. Autor je nekoliko monografija.
Javnosti je ipak najpoznatiji kao ustavopisac. Učesnik je u izradi Ustava Republike Srbije iz 1990. i „žabljačkog“ Ustava SR Jugoslavije. Njegov doprinos bio je presudan u donošenju niza zakona u vreme Slobodana Miloševića. Oliver Antić, nekadašnji dekan Pravnog fakulteta i simpatizer SRS, ističe da je Marković uvek ozbiljno shvatao svoje profesorske obaveze: nije kasnio na ispite i predavanja čak ni u vreme najozbiljnijeg političkog angažovanja. Drugi Markovićev kolega, profesor Stevan Lilić, imao je zamerke na Markovićevu knjigu „Ustavno pravo i političke institucije“ iz 2003; „prepisku“ su vodili i na stranama ovih novina. Markovićevi prijatelji tvrde da voli muziku i dobro peva. U Miloševićevo vreme bila su čuvena okupljanja „za odabrane“, kad su predsednikovi saradnici znali da zapevaju raznolik repertoar, od ruskih romansi, preko latino pesama, do domaćih evergrin hitova. Ratko Marković je, kažu, bio „zadužen“ za izvorne narodne pesme.