Uvek za pravednu primenu prava 1Sladjanka Milosevic foto-FoNet-TV-FoNet

Vrlina pravosudne pravde traži da se svakom prizna ono što mu pripada u jednakom postupanju sa jednakim stvarima i u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti.

Toj vrlini treba da služi i sudstvo i javno tužilaštvo, ali objedinjeno u pravosuđu bez kompleksa niže vrednosti prema zakonodavnoj i izvršnoj vlasti i osposobljenom da se odupre političkim i drugim uticajima.

Po važećem Ustavu pravosuđe je razjedinjeno jer u podeli vlasti učestvuje samo sudstvo, tako da je javno tužilaštvo prepušteno uticajima izvršne i zakonodavne vlasti.

Pošto su u stvarnosti tim uticajima podlegli i sudovi, razjedinjenom pravosuđu preostaje da se u podeli vlasti, promenom Ustava, uključi – objedinjena pravosudna vlast, za šta se energično zalagala i Slađanka Milošević, predsednica već objedinjenog Sindikata pravosuđa Srbije, koja nas je nažalost prerano napustila.

Slađanka je, okružena pouzdanim saradnicima, obavljala sindikalnu aktivnost: stalnom komunikacijom sa Društvom sudija Srbije i Udruženjem tužilaca Srbije; redovnim kontaktima sa sindikalnim organizacijama u sudovima, tužilaštvima i ustanovama za izvršenje kaznenih sankcija; učešćem na javnim skupovima povodom noveliranja ustavnih i zakonskih propisa o pravosuđu; podnošenjem tužbi umesto zaposlenih kojima su povređena prava iz radnog odnosa; organizovanjem sindikalnih sportskih takmičenja; održavanjem konferencija za štampu i okruglih stolova; uključivanjem u sindikalne oblike rada po standardima Saveta Evrope; saradnjom sa nevladinim organizacijama; usklađivanjem sindikalnog rada sa standardima revidirane Evropske socijalne povelje.

Bila je, po dostojanstvu, osobena i njena komunikacija sa nosiocima vlasti, odgovornim za probleme zaposlenih u pravosuđu.

Od više slučajeva, izdvojiću dva: Kada je Aleksandru Vučiću kao predsedniku Vlade dostavila odluku o stupanju u štrajk sudskih, tužilačkih i zatvorskih službenika i nameštenika, navela je da ih je Vlada „na buntovnost naterala“ tako da u „zamajavanju više ne žele da učestvuju“.

Kada se Aleksandru Vučiću, kao predsedniku Republike, obratila tražeći da upozori Vladu da u kolektivnim pregovorima ne pristane na uvećanje plata zaposlenih u mandatu predsednika ili predstavnika sindikata, dopis je završila rečima: „S obzirom da imate presudan uticaj na Vladu (…), Vaša odluka da li će te ili nećete uticati na Vladu, pokazaće da li ste za poštovanje Ustava, međunarodnih konvencija, zakona i poštenog rada ili za privilegije i povlastice.“

U oba slučaja, ali i u svim drugim, Slađanka se zalagala za pravednu primenu prava, bez obzira da li bi, kao u drugom slučaju, od nepravilne primene i sama imala koristi. Zbog toga se i može zaključiti da je bila – oličenje vrline pravosudne pravde. Zato joj u čituljama: koleginice i kolege iz tužilaštva poručuju da će je se „sećati sa ljubavlju, ponosom i poštovanjem“; članovi Republičkog odbora Sindikata pravosuđa joj poručuju da su „ostali bez velikog sindikalnog lidera i istrajnog borca za prava zaposlenih u pravosudnim organima“; članovi Društva sudija Srbije joj poručuju da su ostali bez „bliskog, konstruktivnog, oštroumnog, profesionalnog saradnika i saborca, pravdoljubivog i neustrašivog“ (…) „sposobnog da se suprostavi svakom, bez obzira o kom je autoritetu reč“.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari