Foto FoNet Sofija VukajlovićPošast upravljanja društvom postoji kada od tog istog društva napravite froncle, kada uneredite univerzalne vrednosti na kojima počiva jedna zajednica, kada lažima stvarate privid poželjnosti takvog upravljanja, kada kreirate zajednicu u kojoj se nasilje doživljava kao privilegija polusveta angažovanog od vladajućeg mejnstrima, i na kraju, kada za sve rečeno optužujete grupacije koje hoće društveni restart kojim bi jedna zajednica bila vraćena na kolosek civilizovanosti.
Svakim danom se obelodanjuje da se uzrok ovom društvenom rasulu kojem se hoće dati privid normalnosti, nalazi na kraju. Uzrok je na Andrićevom vencu. Na njegova svekolika vređanja, reakcija saradnika je „bila antropološka esencija političke i karakterne mizerije“ i ropski su lizali sva poniženja da bi ostali u njima.
Svi ostali sa političke margine njegovog kartela karikaturalna su verzije svega gore rečenog. Postavlja se pitanje: Zašto na sve to pristaju? Sa preuzimanjem vlasti vladajući politički kartel razumeo je državu kao start up biznis gde je sve njene resurse koristio za sopstveno bogaćenje i gde su ti najprizemniji karakteri bili sigurni da će u servilnosti najmoćnijem imati obezbeđeno ekonomsko blagostanje do nekoliko kolena u budućnosti.
Od start up biznisa do stvaranja nečega što je mađarski sociolog Balint Mađar nazvao „mafijaška država“ čime je opisao stvaranje „političkih porodica“ (koje mogu uključivati i stvarnu porodicu vladara, kao u primerima Trampove, Orbanove i Erdoganove dece, sa posebno zloćudnim ulogama rezervisanim za zetove, a u Srbiji su to porodica, kumovi i prijatelji) gde su porodice potom u kontinuitetu koristile državu da bi širile sopstveno bogatstvo, dakle, u celoj toj putanji bilo je potrebno sapostojanje sa onima koji bez ikakvog građanskog kapaciteta u slugeranstvu moćnijem vide i smisao sopstvenog postojanja. Saradnja sa ruljom.
Regresija te društvene promene u odnosu na period pre toga ogleda se u činjenici da je promena bila stvar opredeljenja formiranog političkog kartela a ne društvenog opredeljenja.
Otišlo se dotle da je vlast bila spremna da prodre u živote svih svojih građana oduzimajući im pravo na lični izbor i jednostavno izopštavajući iz javnog života sve koji bi joj stali na put. Do koje je mere vlast u Srbiji spremna da prodre u živote svih svojih građana oduzimajući im pravo na lični izbor u službi je onog shvatanja politike koje se bazira na obezličavanju svih koji nisu u službi bratstva na vlasti. Primer političkih zatvorenika to najbolje pokazuje.
Bez validnih pravnih dokaza leže u zatvoru lica koja se sumnjiče za urušavanje ustavnog poretka, iako, to pišem na osnovu poznanstva i prijateljstva sa nekima od njih, niti su tako što radili niti im je to bio opseg političkog delovanja.
Poluga bez koje ova vladajuća grupacija ne može opstati jeste rulja, koju čine svi oni pojedinci izmešteni izvan države ali i građanskog društva generalno. Smešteni u ograde oko Skupštine Srbije i u Pionirskom parku, finansijski motivisani da tu besmisleno sede i tobože izazivaju divljenje prvom u mejnstrimu, beskorisni da bilo šta civilizovano učine, smatraju postojeći oblik upravljanja društvom i jedino mogućim.
Od postojećeg političkog sistema napravljena je farsa. Potreba da se politički sistem shvaćen kao borba ravnopravnih organizovanih interesa vrati u parlamentarne okvire, odnosno, da se vrati republika i ista demokratizuje, držimo da je prvi utisak ukupnog društvenog otpora u Srbiji. Onemogućavanje prirodnog civilizacijskog toka u Srbiji ne može uspeti. Na kraju, ostaje samo pitanje cene.
Autor je doktor političkih nauka
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
