Vic je u Ivici

Ilija Marković Najbolji vicevi nisu smešni. Otkad se šala uvukla u vešala, omča je steznik na visokom nivou.
Birači su pametniji od onih koje su birali, biračko telo od izabranika. U stvari, građani su zreliji od političara. Pre će da otpadnu.
Posle izbora ništa nije kako je moglo biti. Jer, naše mogućnosti su neverovatne, nezamislive, nesagledive – veće i od nas samih. Zato su nam drugi, hteli-ne hteli, pri ruci. Ko ima problema sa varenjem, unutrašnji organi mu priskaču u pomoć. Istina je lekovita: „Gorka pilula nije za glavu, već za probavu.“
I posle izbora izbori. Biraju se izabrani. Ko veruje u prazna obećanja, zna da u njima nema ništa; ko je dušu dao za politiku, više drži do nje no ona do njega; ko je napravio budalu od sebe, uskratio je zadovoljstvo biračkom telu. Bože moj, u demokratskom društvu svako ima pravo da bude budala, ali o svom trošku.
Da piromani nisu držali vatrene govore, ne bi se, ne bismo se opekli o svaku reč: „Kad je problem gorući, posipanje pepelom je prejudiciranje rešenja.“
Imovinska karta zemlje perforirana je udarnim iglama. Geografski položaj Srbije je idealan. Ima je gore i dole. Birači su obavili sizifovski posao. Ravnanjem terena dogurali zemlju do ivice.
Da bi pravda bila zadovoljna, zadovoljena, treba čuti i drugu stranu – prvu stranku. U normalnoj zemlji normalno je biti patriota. U Srbiji je potreba veća što je ista manja. Međutim, i među patriotama ima izdajnika. To su oni koji se izdaju za patriote. Stoga patriota pada za otadžbinu poleđuške. Da ga bog vidi.
Narodu koji ne zna u čemu je vic pričate bajke. Mada iza svakog vica merka krivica. Međutim, vic je u tome što svi kažu: „Dabome!“ I neverne Tome znaju da je vic u ivici. Ako vam je pun kufer Ivice i Marice, vi čekate konačne rezultate, pa da se pakujete.