Vlada u haosu

Šef vladine Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević objašnjava da Srbija 28. juna „neće dobiti datum, već zeleno svetlo“ EU za početak pregovora. Premijer Ivica Dačić i vicepremijer Aleksandar Vučić i pre i posle toga poručuju da Srbija očekuje da će na Vidovdan biti famoznog datuma. Dačić kaže da je jasno protiv zamrzavanja plata i penzije. Vučić kaže da je čvrsto za nepopularne mere. Dinkić bi da ostane pretplata za RTS, jer u državnom budžetu nema para. Vučić bi da se ukine pretplata, jer je tako obećao. I tako dalje, i tako dalje.

Aktuelnoj Vladi Srbije bilo je potrebno desetak meseci da počne da puca po šavovima. Što ne znači da neće preživeti neko respektabilno vreme, ali po koju cenu? Koju cenu će država i društvo morati da plate kako bi svi koji su u foteljama tu i ostali? Tabloidi, i to oni više nego bliski naprednjacima, izbacuju sve „znakovitije“ tekstove o kadrovskim promenama u Vladi, koje potom razrađuju (kao, spontano) neki ozbiljniji mediji, uključujući Javni servis. Poput, da li će rezultati (opštinskih!) izbora uticati na prekomponovanje Vlade u pravcu potpune dominacije SNS. Pa imamo spiskove ministara koji će navodno da „lete“ iz Nemanjine 11. Pa malo-malo ti isti „napredni“ tabloidi potkače ljude iz SPS i URS. Pa im i rekonstrukcija nije dovoljna, već najave vanredne izbore. Šta tek reći za zakazivanje sednice Vlade juče u osam ujutru, kako bi, ispostaviće se, usvojili zakone iz oblasti obrazovanja, koji jesu važni, ali prvobitni, zvanično saopšteni razlog za vanrednu sednicu bio je dogovor o merama štednje. Koji je sada odložen, kažu, za četvrtak. Kako bi pre toga „lideri vladajuće koalicije“ postigli konsenzus. A ti isti lideri sede u Vladi.

Zagrebimo dublje ispod površine. Toliko se govori o kadrovskim pretumbacijama u vrhu izvršne vlasti, kao da će zamena političkih figura spasiti politiku. A, zapravo, u politici je problem. Bez širokog dogovora o hrabroj reformskoj politici ova država i ovo društvo će u najboljem slučaju nastaviti da tavore, u najgorem će bankrotirati. Rekonstrukcija Vlade nije dovoljna za izlazak iz ovog haosa i za novu politiku. Potrebni su izbori, a zatim vladajuća koalicija s najmanjim mogućim brojem stranaka, među kojima ne bi bilo demagoga i kukavica.