Vlast u autu, opozicija u ofsajdu

Jedno se mora priznati predsedniku države, da bi svo ovo vreme vladao morao je istovremeno da upravlja strankom kojoj nije više predsednik, koalicionim partnerima i u dobrom delu opozicijom. Sve doskora to mu je uspevalo. U poslednje vreme otima mu se njegova stranka, zbog koje pokušava da pravi novi pokret. Koalicione partije i opoziciju i dalje čvrsto drži.

Dugogodišnja vladavina bez kontrole, sa premnogo privilegija i bahatosti, odvela je naprednjake u korupciju, koju narod svakodnevno vidi. Studentski pokret je uspeo ozbiljno da poljulja, čak da otkine dobro parče naprednjačkog biračkog tela, ali nažalost njih nema ko da prihvati. Ako se nešto uskoro ne desi, ovaj deo će ili otići u apstinenciju ili će nastaviti da luta zajedno sa većinom opozicionih birača. Studenti su dali nestvarnu podlogu za promene u društvu, ali nije na njima da to pretoče u političko delovanje. To je zadatak opozicije. Umesto da odrade taj deo posla, oni kopiraju studente i neumešno izvode blokade i slične akcije, ne skrivajući međusobni animozitet.

Bez ozbiljne promene u opoziciji, nema promene ni u državi i društvu. Većina onih što vode opoziciju nisu naučili da pročitaju, da saslušaju, da razgovaraju, da se ozbiljno pripreme za medijske i druge nastupe. Imaju samo jednu kasetu koju ubace bez obzira na pitanje ili situaciju, izdeklamuju tiradu koju svakodnevno ponavljaju, o vođi, o propasti države i da će sve pohapsiti kad dođu na vlast. Bojim se da u svemu tome ima viška pameti, a manjak mudrosti, promišljanja, ozbiljnih analiza, dobre organizacije i celovitih programa izlaska iz krize. Na dogovore i dijaloge dođu sa svojim stavom i odu sa svojim stavom.

To nije program za koji će glasati većina građana Srbije. Čast izuzecima, ima ih. Veća je borba unutar i između opozicionih stranaka, nego između pozicije i opozicije. Više su poverenja građana privukle dve proste rečenice studenata: nisi nadležan i tebe nismo pitali, nego sve što je o predsedniku izrekla opozicija za dvanaest godina. Studenti su iznad svakih, pa političkih podela. Kako je greška opozicije da kopira studente, tako bi bila greška i njihov ulazak u političke vode, osim podrške razumnoj opciji.

Lakše se dogovori hiljade studenata preko plenuma, nego desetak lidera opozicije za istim stolom. Kolo vode opozicioni pokreti koji od infrastrukture imaju mobilni telefon, tviter nalog i sajt koji se ne ažurira. Koriste desetak parola boškobuhovske provijencije, takmičeći se ko će dati bombastiju izjavu, bez temeljitih istraživanja i analiza, a da se o programima i ponudi i ne govori. Naravno i ovde ima izuzetaka.

Opozicija je već morala da izađe sa ozbiljnom analizom protivustavnog delovanja predsednika države, stvarnim ekonomskim stanjem države, dvanaestogodišnjeg urušavanja institucija i vladavini nasiljem i strahom, programom otklanjanja posledica vladavine naprednjaka, uključujući i devedesete kada su bili u odori radikala i programom kako će izgledati Srbija posle promena.

Rukovodstva opozicionih stranaka bi trebalo da imaju proveru svake godine. Ako nisu uvećali članstvo za desetak posto, a u ozbiljnom istraživanju digli rejting stranke bar za jedan procenat podrške u narodu, morali bi da odstupe.

Pamet u glavu ili put pod noge.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.