Vlast u studentskoj plimi

Krenu pa stanu, pa se, opet, zbog inercije, otpora i kohezionih sila unutar vode okrenu prema pučini. A onda, ponovo započnu „osvajački“ pohod prema kopnu. I tako ciklično, centimetar po centimetar, metar po metar, dogod mesečeva sila, ili cunami, dejstvuje prema kopnu, more „osvaja“ obalu.

Tada nadobudni i umišljeni „pametnjakovići“ koji su se „raspištoljili“ u blizini obale, po zelenim ćuvicima i ravnici da tamo dižu svoje „kule i gradove“ i „gaje vinograde“, počnu da se kerebeče na more i da tiranišu sve oko sebe, a posebno one koje su naterali da žive na kršu ili uz samu obalu da bi im obezbeđivali „kozje mleko“ i „svežu ribu za uz vino“ zato što, navodno, „pomažu“ vodi da ih davi, i da ih plima/cunami potapa i uništava njihova „imanja“, a posebno zato što „sprečavaju dalju realizaciju njihovih velikih planova za bolji život svih“.

Vlasti RS su od početka pokazivale da ne razumeju prirodne i društvene procese. To su nam obelodanili studenti i objasnili da je plimu narodnog nezadovoljstva pokrenula aktuelna vlast svojim očajno lošim upravljanjem državnim, društvenim i privrednim resursima.

I podređivanjem razvojnih ciljeva nacije interesima uske grupe koja se okupila veoma brzo oko njenog vrha, što je postalo vidljivo nakon protivustavne pljačke jednog dela penzionerske populacije i njenim cepanjem na tzv. bogate i siromašne, pa se nastavilo sa masovnom korupcijom, sprečavanjem svakog opozicionog mišljenja i urušavanjem pravosuđa i državnih institucija.

A posebno gušenjem svake društvene ili političke inicijative i preduzetničkog poduhvata koji je izvan neposredne kontrole vlasti, te oktroisanjem korupcionaških zakona radi gradnje raznih BGH2O i nameštanjem tendera

. I dalje, otuđivanjem KiM, uvođenjem zemlje u dužničku krizu, „trovanjem“ medijske i javne scene, zaustavljanjem EU integracija, nerazumevanjem da svojim partijašenjem pomaže stvaranje ambijenta u kome mogu da se dešavaju ubistva učenika i čuvara u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i mladih u Duboni i Malom Orašju.

„Kap je prelila čašu“ nakon što je se obrušila nadstrešnica na tek „renoviranoj“ Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije šesnaestoro nedužnih putnika, i ta tragedija je bila presudna da blaga pozitivna studentska energija koja je negovana na svim univerzitetima u Srbiji preraste u „snažnu plimsku silu“ koja je usmerila more narodnog nezadovoljstva prema vrhovima aktuelne vlasti RS.

Vlasti su pomislile da i tu „studentsku plimsku silu“ mogu obezubiti lošim medijskim „džiu-džica pristupom“ koji su koristile kadgod je narodni gnev pretio da im izbije iz ruku „vladalačke insignije“.

Ali hoćeš, studenti, kao najpošteniji i fizički i umno najpotentniji deo nacije su, uvek, imali pravi odgovor na svaki „džiu-džica“ potez vlasti i doveli je do očaja, takvog da sada građani imaju priliku da svakodnevno gledaju njena panična praćakanja po obali u borbi za vazduh.

Studenti ne žure. Pred njima je vreme. Oni žele Srbiju nezagađenu političkim i kriminalnim hedonizmom. I sigurni su da će je brzo ostvariti. Jer građani su uz njih. A i osetili su svojim istančanim čulima da će im pomoći i mnogi iz vlasti koji su videli da i njima to što rade njihovi „politički Himelaji“ može doneti samo nesreću!

Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.