Od osnivanja do danas Socijalistička partija Srbije je prošla put od zloglasne vladajuće stranke iz devedesetih koja se vezivala za politički voluntarizam, vlastodržačku bahatost, ekonomski krah, političke progone, policijsku brutalnost i ratne zločine, preko lojalne opozicije nakon petooktobarskih promena, do stranke velikog koalicionog potencijala bez koje je trenutno teško zamisliti ijednu buduću vladu.
Cinici bi verovatno rekli da je reforma SPS stvar političkog oportunizma i da su oni skloni ideološkim transformacijama, ako iz ove nedoslednosti sledi politička korist. Oni blagonakloniji bi rekli da su socijalisti stvarno promenili kurs i postali stranka moderne levice.
Verovatno najzaslužniji za reformu SPS je njen sadašnji predsednik Ivica Dačaić koji je je mladost proveo uz osnivača SPS Slobodana Miloševica, što mu izgleda više niko ne zamera. Dačić se tokom protesta devedesetih izlagao pogrdama ogorcenih demonstranata koji su mu klicali „Bando crvena!“ i ružili ga nadimkom „Gljivica“, a neki od njih su njegovi sadašnji koalicioni partneri. U poslednjih deset godina Dačić se transformisao u evropejca, potpredsednika Vlade u postmiloševicevskoj Srbiji, ministra policije koji se obracunava s kriminalom i donosi „beli šengen“ i do reformatora stranke zaslužne za bedu i nacionalno beznade.
Na 19. rodendan SPS, založio se za ulazak u EU „ne zbog koristi, vec zbog sistema vrednosti“ i porucio da socijalisti „nikada više u buducnosti nece dozvoliti da budu povezivani s bilo kakvim nedemokratskim postupcima“. Licno ga je predsednik Tadic tada pohvalio zbog hrabrosti.
Iako u SPS još ima ljudi koji redovno odlaze u Požarevac da se u dvorištu kuće u Nemanjinoj ulici poklone senima velikog vođe koji je preminuo u haškom zatvoru, njih je sve manje. Na 20. rođendan stranke Dacic je ponovio da se treba zalagati za to da se SPS nikada više ne vezuje za ratove, sankcije, redove, politicka ubistva i ratne zlocine. Nekoliko puta u govoru pomenuo je osnivaca stranke Slobodana Miloševica i porucio da treba da prestanu rasprave o tome gde je Miloševiceva slika. Dačić je time još jednom potvrdio da je spreman da se „legalisticki i demokratski“ obračuna s tvrdokornom unutarstranackom opozicijom. Možda ga predsednik lično i zbog ovoga gesta potapše po ramenu.
Za nekoliko godina verovatno se više niko neće sećati Socijalističke partije Srbije pre nego što je Ivica Dačić preuzeo njeno kormilo, kao što se verovatno gotovo niko ne seća mitinga istine i poslednjih vozova bratstva i jedinstva koji su u Miloševićevoj režiji s Beogradske železničke stanice kretali na put do Slovenije u osvit raspada Jugoslavije i građanskog rata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
