Vreme je za studentsku listu – dinstana junetina protiv kuvanih žaba

Ovi drugi se takođe koriste metodom kuvanja, samo što umesto kuvanja govedine, kuvaju žabe, odnosno sopstvene građane. Tiha vatra, dubok lonac, mnogo vremena i žaba više ne pokušava da iskoči. Oslobođena svakog otpora, želje da preživi.

I govedina i žabe ne znaju da su kuvane, to mora neko da objavi.

A kako stoje stvari?

Nakon najvećeg bunta srpskog naroda od vremena borbe protiv okupacije, onog dela tog naroda koji ne želi da se u krvlju oslobađa, stidljivo je napravljen prvi korak ka razrešenju bune. Studenti, novi majstori dinstanja, kao iz imena rock benda, Sila koja se neočekivano pojavljuje i rešava stvar, objavili su da bi izlaz iz ove sveopšte krize društva bilo obrazovanje ekspertske vlade.

Prvi zahtev koji ima političku težinu. Na neki način pružena je ruka opoziciji, koja sličan zahtev artikuliše već izvesno vreme. Moglo bi se reći, možda trenutno i jedini zajednički program opozicije. Divno. Još jedan smislen zahtev ka normalnom društvu. Ko to od građana, koji su se iz polukuvanih žaba pretvorili u kuvare, ne bi podržao?

Naravno, osim onog koji ih je kuvao sve ove godine i koji nijedan njihov zahtev do sada nije ispunio. Zašto bi to uradio sa ovim?

Ko ima toliko mašte da zamisli da će režim koji je u centru prestonice organizovao i ogradio bodljikavom žicom kamp sa ljudima, koji pod kapuljačama i za novac brane državu od studenata, prepustiti vlast ekspertima? Ko je taj ko može da osmisli scenario u kome vrhovni vođa, okružen svojim stranačkim udvoricama, novopečenim biznismenima i navijačima koji ne žele samo da navijaju, izađe na balkon svoje palate i saopšti da je potrebno da se raziđu svi iz parka i policija povuče u stanice.

Prihvatio sam, reći će on prateći taj scenario, da se raspusti postojeća vlada, a imenuje vlada eksperata. Naravno, kako joj to i ime kaže, ta nova vlada će formirati novi REM, promeniti rukovodstvo RTS-a, ukinuti dozvole Pinku, Hepiju, Informeru i drugim prorežimskim medijima, promeniti tužioce i sudije, preispitati velike državne projekte, pokrenuti borbu protiv kriminala i korupcije, pročistiti biračke spiskove, uspostaviti demokratska izborna pravila i raspisati sveopšte poštene izbore. Eto tako sam odlučio, reći će, neka bude volja moja! Realno? Verovatno? Moguće? Teško.
Dakle, nešto nedostaje? Pretpostavljam kao u onoj priči Mićka LJubičića o šalteruši, FT1P. Fali ti jedan papir.

U ovom slučaju bi bilo FV1K. Fali vam jedan korak.

Taj korak su izbori. Ovakvi kakvi su, sa sumnjivim biračkim spiskovima, bez nezavisnih medija, uz funkcionersku kampanju, sa ogromnim novcem koji će režim trošiti za svaki glas.

Takvi izbori su bili i 1996. kada smo pobedili u opštinama širom Srbije.

Takvi izbori su bili i 2000. godine kada smo pobedili Miloševića i svrgli ga sa mesta predsednika.

Danas se moraju ispuniti jedino dva uslova da bi pobedili i ovoga puta.

Prvi je da ta pokretačka snaga studentskog pokreta bude pretočena u jednu izbornu listu studenata i njihovih profesora.

Lista bez lidera, bez posebnog programa, osim cilja da promeni postojeći režim i stvori brzo uslove za nove, ovog puta demokratske izbore.

Drugi je da najveći deo opozicionih stranaka stane pod jednu zastavu, zastavu podrške svojoj deci i da bez učešća na tim izborima kroz svoje liste, učestvuje u kontroli i zaštiti glasova studentske liste.

Danas se na ulicama Srbije pojavljuje preko 200.000 studenata, novih glasača. Danas ima preko 150.000 nastavnih radnika koji žele promene. Svi oni imaju rodbinu, prijatelje, kolege koji misle kao i oni.

Na takvim izborima više nema belih listića, što znači nekoliko stotina hiljada novih glasova.

Na takvim izborima smo mi ili oni. Oni sa palicom, mi sa knjigom. Nas ima više spremnih da sa tom knjigom odbranimo svoj glas. Tu odbranu izborne volje, ako za nju bude bilo potrebe, više ni međunarodna zajednica ne bi mogla da ignoriše. To je rešenje, posle koga se deca vraćaju u amfiteatre i učinioce, političke partije u skupštinske klupe, a građani na svoja radna mesta.

Naravno, tu je neizbežno još FN2K. Fali nam drugi korak. Kako doći do izbora?

Siguran sam mnogo lakše nego do ekspertske, prelazne ili bilo kakve druge vlade narodnog spasa. Zahtev za vanrednim izborima se daleko čuje, putuje kroz gradove, sela, kolektive, međunarodne institucije, tako da ni on ne može ostati gluv.

Reći će neko da je i ovo bajka. Možda, ali ima šanse da bude sa srećnim krajem.

Autor je advokat, bivši šef kabineta Zorana Đinđića

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.