Vučić je sever Kosova i Metohije izgubio u miru

Svojevremeno sam bio veliki protivnik nacionalne politike Borisa Tadića. Smatrao sam da je po pitanju Kosova i Metohije činio previše ustupaka zapadnim centrima moći i na taj način slabio naše pregovaračke pozicije i ugrožavao Srbe koji žive u našoj južnoj pokrajini. Mislio sam da će naredni predsednik, ko god to bude, na bolji način braniti naše nacionalne interese. Nažalost, vreme je pokazalo da nisam bio u pravu.

I pored velikog broja ustupaka, Tadić je odbijao da raspusti srpske institucije na severu Kosova i na taj način produbi proces utapanja srpskog severa u institucije nezavisnog Kosova. Iz pomenutog razloga ušao je u sukob sa zapadnim centrima moci i kao rezultat tog sukoba, posle narednih izbora, Srpska napredna stranka je došla na vlast.

Naravno, u prvim nedeljama svog mandata – raspustila je srpske institucije na severu Kosova. Sama činjnica da su pomenute institucije mogle da budu raspuštene samo od Republike Srbije, dokazuje da je u to vreme sever Kosova još uvek bio unutar srpske jurisdikcije. Predsednik republičke skupštine (Nebojša Stefanović) jeste imao ustavno pravo da raspusti bilo koju opštinu na teritoriji Republike Srbije (uključujući Kosovo i Metohiju), ali i ustavnu obavezu da unutar 65 dana raspiše nove izbore po zakonima Republike Srbije. Naravno, on to nije učinio. Zašto?

Za implementaciju Briselskog sporazuma koji je prihvatila vlada Srpske napredne stranke, nije bilo dovoljno samo raspustiti srpske institucije na severu Kosova. Bilo je neophodno naterati građane Srbije da izađu na lokalne izbore nezavisnog Kosova, na taj način ga prihvate kao sopstvenu državu i uđu u njegove institucije.

Naravno, ne prihvatajući nezavisno Kosovo kao svoju državu, Srbi su odbili da izađu na takve izbore. Pod izgovorom nasilja na izbornim mestima, izbori su ponovljeni. Prilikom njihovog ponavljanja, naprednjaci su Srbe nasilno izvodili na biračka mesta.

Na taj način, počela je implementacija Briselskog sporazuma i utapanje srpskog severa Kosova u nezavisno Kosovo.
Uvek sam bio veliki protivnik politike Čedomira Jovanovića i smatram da je ona protivna elementarnim interesima Republike Srbije. Ali, uvek sam poštovao njegovu hrabrost da iskreno kaže za šta se zalaže.

Sa druge strane, smatram veoma nemoralnim da se pod okriljem patriotske retorike radi protiv osnovnih interesa Republike Srbije. Shodno tome, smatram da je krajnje nemoralno da pripadnici političke stranke koja je na najgori način izdala Srbe na Kosovu i Metohiji za njih organizuju šetnju podrške. Umesto deklarativne podrške, duguju im jedno veliko izvinjenje.

Istorija nas uči da se teritorije gube u ratu. Aleksandar Vučić je sever Kosova i Metohije izgubio u miru. Neko će reći da je bio pod velikim pritiskom zapadnih centara moći.

Jeste, ali su pod istim pritiskom pre njega bili Vojislav Koštunica i Boris Tadić. Najzad, sada je pod pritiskom da omogući kopanje litijuma i pomogne gašenje Republike Srpske. Da li i sada, zarad dobrih odnosa sa zapadnim centrima moći, treba da popusti?

Autor je politikolog

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.