EPA-EFE/ANDREJ CUKICBauk „japanskog kanistera“ kruži Srbijom. Odnosno bauk Vučićevog japanskog kanistera kruži Srbijom, a po najavama tek će da kruži. To je, da ne bude zabune, onaj kanister veličine pakle cigareta koji prima 25 litara „čorbe“. Zbog toga je japanski, jer samo Japanci iz potrebe za racionalnim korišćenjem prostora koga uvek manjka mogu tako nešto smisliti, odnosno samo Srbi koji povremeno imaju fascinaciju Japancima mogu smisliti da su Japanci to smislili.
A možda se radi i o pustoj fantazmagoriji švercera iz devedesetih kada su se naftni čorbuljaci i cigarete masovno švercovali na ovim našim prostorima i kada se zarađivao taj čuveni prvi milion o kojem se, je l’, nemaju postavljati pitanja. Ta nemoguća akcija da u prostor veličine pakle cigareta uliješ dvadeset pet litara naftnog ovog ili onog čorbuljaka uspeva u vicu jedino Japancima i u stvarnosti, koja sve više liči na vic, predsedniku svojih glasača na najvećim skupovima u istoriji pojedinih gradova.
Tako je u Nišu sto hiljada ljudi smešteno u njih dvadeset hiljada na najvećem skupu u Nišu ikada, a razlozi su, možemo nagađati, mnogi od racionalnog korišćenja prostora u centru grada do smanjenog troška za najam autobusa, pokretnih WC-a, dnevnica i besplatnih pljeskavica. Ipak, ma koliko to ne izgleda tako, racionalno je razbacivanje narodnih para i opravdano je. Pa eto rešenja koje su prvo primenili Japanci u vicu o dvadesetpetolitarskom kanisteru veličine pakle cigareta.
Smestiš sto hiljada ljudi u njih dvadeset hiljada i da te bog vidi, em najveći skup u istoriji, em troškovi mali. Da li su mali ili se razlika opet kompresuje na neki račun, ne znamo, ali možemo opravdano sumnjati s obzirom na trostruke cene puteva, rekonstrukcija ovoga ili onoga.
Naravno, ne bi najbolji među nama, odnosno najbolji u svemu među nama to bio da taj izum nije razvijen u svim oblastima političkog i privrednog života, i to u oba smera zavisno od potreba i trenutka. Tako imamo i obrnut proces upriličen u Pionirskom parku i na Trgu Nikole Pašića ispred skupštine Srbije.
Tu se na isti, ili na sve manji broj kampera koji su rešili da studiraju pod stare dane jer im je igranje šaha u parku dosadilo, dakle, na sve manji broj onih koji tu stalno borave broj šatora uvećava se obrnuto srazmerno broju prisutnih, a preti predsednik, znate već, svojih glasača i širenje ovih šatora po drugim gradovima širom naše zemlje ponosne.
Suptilna je to igra koju mašinerija igra već trinaestu godinu i tu se nikada stvarni brojevi i prikazani, odnosno overeni od šefa i njegove medijske mašinerije, neće poklopiti. Da taj Vučićev dvosmerni kanister funkcioniše odavno setiće vas bilo koji prošli izbori u kojima se manjak podrške nadomešćuje tako da dvadeset hiljada u stvari nije dvadeset već sto hiljada, a cena kilometra puta nije ona koja je tržišna no je tri puta veća, i tako dalje i tako bliže.
Sve u svemu, rekao bih da je to ozbiljna konkurencija studentima. Oni Nobela za mir, a predsednik za matematiku, mislim ako ne stigne da napiše bestseler o pobedi nad obojenom revolucijom čemu sledi Nobel za književnost sto posto. Uostalom, može Nobel i unapred, zar nije Barak Obama dobio Nobele za mir i pre no je nešto oko toga i privredio.
No, hajmo za kraj i jednu kako-tako ozbiljnu rečenicu. Vrlo često se na TV-u i među nezavisnim novinarima priča o podeljenosti Srbije. Nije, dragi moji, Srbija podeljena ili bar ne u toj meri. Ne mogu dvadeset hiljada ljudi koje predsednik voza po Srbiji (plus beznadežni konzumenti pinkovizije) biti polovina naspram studenata i nas ostalih koji su upravo deo ujediniteljskog procesa oko ideja normalnosti, pravde i uređenog društva.
Napuštanje laži, makar one bile posledica stereotipa koji se dugo plasira, neophodno je a da bi laži lažova postale još očiglednije. Studenti oko toga drže časove dostojne Nobela, sledimo ih i pomozimo.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
