Milutin Mitrović Postoje situacije kada se novinar ne obraduje što je njegov tekst naišao na odjek. Ova je za mene takva. Odmah ću reći da ne odbijam mogućnost da sam deo teksta „Tapkaroši smrti“ pisao pod uticajem stereotipa iz knjiga i članaka koje sam čitao. Gospodin ambasador napisao je da je optužba za „genocid“ veoma ozbiljna stvar.
Milutin Mitrović Postoje situacije kada se novinar ne obraduje što je njegov tekst naišao na odjek. Ova je za mene takva. Odmah ću reći da ne odbijam mogućnost da sam deo teksta „Tapkaroši smrti“ pisao pod uticajem stereotipa iz knjiga i članaka koje sam čitao. Gospodin ambasador napisao je da je optužba za „genocid“ veoma ozbiljna stvar. Apsolutno se slažem. Zato sam pokušao da proverim otkuda meni, ubeđenom da novinar ne sme da zastupa ničiji parcijalan interes, lakoća sa kojom sam tu reč upotrebio.
Evo odgovora: „Questia“, najobimnija online knjižara na svetu pruža uvid u 1010 knjiga, te 70 novinskih, 95 časopisnih i 35 revijalnih članaka na odrednicu „Armenian Genocide“. U sažetku knjiga i časopisa zbivanja sa Jermenima u Turskoj nazivaju se najčešće genocid, a ređe masakr ili holokaust. Štaviše, „Columbia Encyclopedia“ (šesto izdanje, 2004) kao odrednicu koristi termin „Armenian Genocide“ (Genocid Jermena). No kako ne samo novinari nego i pisci enciklopedijskih definicija mogu da pogreše, prelistao sam 44 deklaracije i rezolucije država širom sveta u kojima se osuđuje (najčešći je termin) – genocid nad Jermenima. Prvu takvu zajedničku deklaraciju objavile su Francuska, Britanija i Rusija 24. maja 1915. Poslednji akt u tom smislu čini proklamacija „Days of Remembrance of the Armenian Genocide“ kalifornijskog guvernera Arnolda Švarcenegera 22. avgusta 2007, u kojoj se pored ostaloga kaže: „…preko milion Jermena muškaraca, žena i dece, koji su živeli unutar Otomanske imperije bili su ubijeni, naterani da napuste zemlju i lišeni svoje imovine…“
U deklaraciji Skupštine Republike Slovačke od 30. novembra 2004. doslovce se navode reči: „Genocid nad Jermenima“ i „… zločin protiv čovečnosti“. U pitanju su institucije država u kojima se svaka reč odmerava. Namerno nisam koristio brojke, mape i fotografije Armenian National Institute, izjavu A. Hitlera od 18. avgusta 1939. o „zaboravu za Jermene“, nastupe i tekstove „bogate jermenske dijaspore“ i druge podatke u čiju sam objektivnost i nezavisnost od emocija imao razloga da sumnjam. Moram reći da sa teškoćom prihvatam tvrdnju, datu u zagradi, da je uzrok mom, ali i svetskom stereotipu to što su „(24. aprila 1915. raspušteni jermenski revolucionarni komiteti i 235 njihovih vođa uhapšeno)“. Pokušavam da zamislim šta bi napisao ambasador moje zemlje kada bi hteo da reaguje na nečije pisanje o genocidu u Srebrenici, imajući u vidu oslobađajuću presudu za genocid, ali i neizbrisivu moralnu osudu sveta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
