Zahvalnica predsednicima sudova iz Mrdićevih zakona

Zakonodavac je objasnio da se tako obezbeđuje kontinuitet u vršenju najvažnije upravljačke funkcije u sudstvu, jer predsednik suda ima ključni značaj za unutrašnje funkcionisanje suda, odgovoran je za donošenje akata o unutrašnjoj organizaciji suda, sistematizaciju radnih mesta, raspoređivanje sudija i sudijskih pomoćnika, za rad sudskih odeljenja, daje kontinuitet u obavljanju poslova važan za praćenje i ocenjivanje rada sudija, državnih službenika i za profesionalnu obuku, da je to instrument za jačanje efikasnosti, stabilnosti i kontinuiteta unutrašnjeg upravljanja sudom. To je rečeno u razlozima za donošenje zakona.

Zakonodavac je dužan da kaže zbog čega je zakon donet po hitnom postupku. Izabrao je objašnjenje i u razlozima za donošenje zakona rekao da može da dođe do štetnih posledica ako se ne radi po hitnom postupku.

Forma je ispunjena, rečeno je zašto se donosi zakon i zbog čega u hitnoj proceduri. Nisu nabrojani svi niti su pomenuti stvarni razlozi. Vreme će ih pokazati.

Uvređujuće je jasno da su razlozi za donošenje zakona napisani da se zadovolji forma.

Stvarni razlozi i planirani ciljevi su ono što zanima pravosuđe i javnost. Skriveni razlozi su široko polje za tumačenje i nagađanje.

Političari su grubo i neotesano ponovo ponizili sudsku vlast. Propisana procedura za donošenje zakona nije sprovedena. Uskraćeno je pravo sudskoj vlasti da se izjasni o zakonu kojim se uređuje sudstvo. Nije bila pitana, nije imala mogućnost da utiče na zakonska rešenja, nije bilo prostora da blagovremeno reaguje ni vremena da se organizovano odupre na pravi način.
Razlozi koji su navedeni da objasne zbog čega se zakon donosi u hitnoj proceduri su ponižavanje i omalovažavanje sudstva. Predstavljeno je da sudska vlast i ne zna šta je njen interes, da ne zna kako da ga ostvari ili da sudstvo ne mari za vlastite interese.

Zakon je usvojen, sudije negoduju na različite načine. Izmena zakona bez propisane procedure, povrede zakona i Ustava, uzurpiranje nadležnosti sudske vlasti, ponižavanje sudske vlasti izazvali su nezadovoljstvo koje su pokazali i najviši organ sudske vlasti i strukovna udruženja, pravna javnost, pojedine sudije i tužioci, advokatura. Tradicionalno uzdržane sudije odlučile su da javno kritikuju zakon. U nekoliko gradova nezadovoljstvo i nepristajanje ispoljeno je obustavom rada sudija, tužilaca i advokata.

Momenat je učinio da ožive sećanja na prošlost i podstakao me je da se setim minulih događaja. Mogu da budu korisne „priče iz davnina“ da bi se sadašnjost razumela, bolje shvatila i lakše protumačila. Prizvane uspomene mogu da olakšaju podnošenje stvarnosti, da probude maštu, da podstaknu na strpljenje, da potpomognu da se zauzme ispravan stav, podstaknu hrabrost i odlučnost.

Prisećanja na događaje iz prošlosti upotpuniće sliku o predsednicima sudova, učiniće da bude jasniji položaj i značaj te funkcije, moć koju nosi i uloga koju predsednici mogu da dobiju. Uputiće na razloge koje je zakonodavac imao na umu kada je smišljao zakone, na one koji su mogući i na skrivene razloge. Možda će podstaknuti sudije da razmisle i smisle, da otkriju i protumače razloge i izazvati da kažu da je bilo dosta, da odluče da zaštite funkciju, struku, savest i obraz, da za to traže pomoć građana.

Društvo sudija Srbije postalo je opasnost i smetnja vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije. Ućutkavanje sudija koji su delovali organizovano, tražili svoja prava, poštovanje Ustava i zakona i kritikovali stanje u pravosuđu nije bilo uspešno. Akcija obračuna sa neposlušnim sudijama i Društvom sudija, o kojoj su kružile priče, počela je tako što je predsednik Vrhovnog suda Balša Govedarica poslao pismo svim predsednicima sudova, tražio je od njih izveštaj o sudijama koji su članovi Društva sudija. To je značilo da se traži od predsednika da izdejstvuju da se sudije izjašnjavaju o članstvu u strukovnom udruženju, a članstvo je značilo razrešenje sudije.

Predsednik novosadskog Opštinskog suda, gde sam tada radila kao sudija, sazvao je povodom tog zahteva kolegijum sudija. Razvila se diskusija nakon koje je oko sedamdeset sudija jednoglasno odlučilo da se ne udovolji zahtevu predsednika Vrhovnog suda, da se sudije ne izjašnjavaju o članstvu u Društvu sudija, da se predsedniku Vrhovnog suda poruči da on nema pravo da traži od predsednika nižih sudova izveštaj te sadržine, da predsednici sudova nemaju pravo da traže od sudija da se izjašnjavaju i da sudije nisu dužne da se izjasne o članstvu u strukovnom udruženju. Predsednik Opštinskog suda, koji je glasao kao sve kolege, sročio je izveštaj i potpisao ga. NJegova neposlušnost je kažnjena. Predsednik novosadskog Opštinskog suda Đuro Pilipović razrešen je te funkcije.

Nakon razrešenja obavestio je javnost o razlozima za razrešenje i načinu kako je sprovedeno. Rekao je za medije da nije imao mogućnost da odgovori na neistine koje su navedene i bile razlog za razrešenje, da nije znao da se planira niti da se vodi postupak za njegovo razrešenje, da je osveta bila razlog, da se predsednik Vrhovnog suda tako osvetio zbog neposlušnosti koju je pokazao, da su tadašnji predsednik novosadskog Okružnog suda Žikica Dronjak i predsednik Vrhovnog suda Balša Govedarica pripremili materijal za razrešenje i da su dvojica predsednika i visoki funkcioneri sudske vlasti obmanuli skupštinu tako što su dostavili netačne podatke o njegovom radu koji su poslužili kao razlog za razrešenje.

Nameće se zaključak da je predsednik Opštinskog suda razrešen jer nije savladao lekciju, nije naučio da je dužan da se potčini i zato što je pokazao da nije sposoban da natera sudije na određen red i ponašanje.

Uloga i značaj funkcije predsednika suda za efikasnost i kvalitet rada suda u kome obavljaju funkciju, pa tako i za sticanje ugleda i poverenja u sud i sudije, vidljivi su. Saradnja predsednika sudova, koji su funkcioneri sudske vlasti i kao deo vlasti u obavezi da tako funkcionišu, da sarađuju međusobno i sa izvršnom i zakonodavnom vlašću, a kako se to odvija nije poznato. Kako izgleda saradnja predsednika sudova i Visokog saveta, kako i u čemu sarađuju sa političarima, nepoznanica je.

Da li postoji i šta je predmet saradnje, kakva je uloga sudstva, zavisi od pojedinca, od momenta i načina na koji je došao na funkciju, od podrške sudskog kadra, spretnosti i domišljatosti.

Ono što se može zaključiti sa visokim procentom sigurnosti jeste da danas političari ne bi ništa da diraju i menjaju po pitanju predsednika sudova. Sadašnji predsednici sudova pokazali su da su dobri u ćutanju i trpljenju, da su spremni na poslušnost i da prihvataju podanički položaj. Opstali su na funkcijama kada je na delu nezapamćen pritisak na sudsku vlast, svakodnevni neprimeren uticaj na sud, uzurpacija sudskih nadležnosti, uvrede i napadi na sudije, a da se nisu čuli. Svoj posao nisu obavljali, zadatke nisu ispunjavali. Političari su brže-bolje otvorili mogućnost takvim predsednicima da rade još pet godina.

Današnje predsednike sudova koji se odluče da iskoriste pravo i dobiju još jedan mandat ocenjivaće novoizabrani Visoki savet sudstva, od koga zavisi izbor predsednika sudova. Da li će biti kažnjeni zbog nečinjenja i neodgovornosti ili će biti nagrađeni, pokazaće vreme, kao što će pokazati skrivene razloge zbog kojih je odlučeno da se predsednicima sudova obezbedi još jedan mandat.

Autorka je bivša v.d. predsednica Vrhovnog suda Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.