Zašto enciklopedija o spomeničkoj baštini neće dospeti u biblioteke Srbije

Nedavno je ministar kulture saopštio da su uspešno završili konkurs za otkup knjiga za biblioteke u Srbiji. Kao što je poznato uveden je kompromisan postupak da komisija Ministarstva, iz spiskova knjiga koje su podneli izdavači, izabere najvrednije i taj spisak uputi bibliotekama da odluče o otkupu. Zamolio sam svog saizdavača da me obavesti o broju primeraka koji su otkupile biblioteke. Pre dva dana sam dobio sledeći odgovor: „Što se tiče otkupa knjiga, Vaša knjiga „Spomenička baština“ je bila na Glasnikovom spisku, ali nažalost odluka komisije je bila da se ne otkupi nijedan primerak.“

Bio sam iznenađen ovim deprimirajućim odgovorom. Ministarstvo kulture Srbije je, dakle, onemogućilo čitaocima biblioteka u Srbiji da koriste prvu enciklopediju koja svedoči o celini prošlosti na tlu Srbije od Lepenskog vira do našeg vremena na osnovu baštine, komparativno s ostalim teritorijama južnoslovenskih naroda. Pri tom, prvu knjigu koju, posle 20 godina, izdaju zajedno izdavači Beograda, Sarajeva i Zagreba.

Kompetentna komisija Ministarstva kulture, dakle države Srbije, koja odlučuje kojim će se knjigama naredne generacije Srbije moći da koriste iz biblioteka, skinula je Spomeničku baštinu sa repertoara knjiga uglednog izdavača, Službenog glasnika. Znamo šta znači skidanje s repertoara romana, enciklopedije, pozorišnog komada ili filma. Znalci me uveravaju da je dublji zahvat, sa stanovišta društva i države, ako se to čini s naučnim delom nego sa drugim stvaralačkim delima.

Pomenuta odluka vraća me u neka ranija vremena. Podudarna situacija dogodila se 1994. godine s mojim prethodnim naučnim delom, knjigom Kosovo između istorijskog i etničkog prava, dabome, pre nego što je Milošević celo Kosovo predao Albancima. Danas je i nju savesno pratio iscrpnim feljtonom i više prikaza. Iako su tada predsednik države, predsednik vlade i načelnik Generalštaba smatrali (i izjavili) da je pomirenje prava posredstvom dva entiteta, realno, a uskoro se ispostavilo, bilo i jedino rešenje za Kosovo, Miloševićev ministar kulture odbio je da se knjiga otkupi za biblioteke u Srbiji, a sekretar za kulturu odbio da se otkupi za biblioteke u Beogradu. Tako se nijedna od ove dve knjige neće naći u bibliotekama Srbije. Imam teškoće da sebi objasnim da se dva naučna dela, jedno 1994, a drugo 2011, nađu na „privilegovanom“ indexu librorum prihibitorum. Istina, ranije su odlučili pojedinci, a sad je odlučila državna komisija. Komentar ostavljam čitaocu.