Zašto su ljudi stvorili bogove

Mada je čovek, kroz hiljadugodišnje bitisanje na planeti Zemlja, formiran kao borac i optimistički sanjar, Svetska zdravstvena organizacija najavljuje da će 2030. najrasprostranjenija i najopasnija bolest čovečanstva biti depresija. Zbog takvog stanja duha, proizvedenog bezbrojnim nepravdama i poniženjima za čoveka, mnoga proročanstva predviđaju propast i kraj ovog i ovakvog sveta, ali poverenje u njih je problematično, jer je stvar vere. Najaktuelnije je predskazanje naroda Maja, jer sudnji dan predviđa za 2012. godinu, a Maji znaju šta je to.

Jedini među prorocima sa naučnim autoritetom je genije lude pameti, vernik i jeretik biblijskog imena Isak Njutn, koji je na osnovu svog tumačenja Knjige postanja, matematički izračunao da će do Apokalipse doći 2060. godine.

Isak Njutn, koji je fanatično verovao u Boga, a prezirao crkvu toliko da ni na samrti nije želeo da primi sveštenika, za tu godinu predviđa kraj sveta koji poznajemo i povratak Hrista u Jerusalim, kada po njemu počinje era stvarnog i konačnog mira i čistog hrišćanstva. Kako za Hrista i mnogi ateisti veruju da je istorijska ličnost i da je bio prvi komunista, sa predviđanjima Isaka Njutna saglasili bi se rado i mnogi vernici raja na zemlji.

S druge strane, drugi genije i vernik koji takođe ne uvažava religioznu organizaciju, a koji je na ovaj svet došao sa Helijevom kometom 1835. i sa njega otišao sa njom kada je ponovo bila najbliža zemlji 21. 4. 1910. Samuel Klemens, poznatiji kao Mark Tven, tvrdi da „Kada bi Hrist sada bio ovde, postoji nešto što sigurno ne bi bio – hrišćanin!“

Od samih početaka ljudskog stvaralaštva, čovek je bio maštoviti idealista i megaloman, težeći savršenstvu i grandioznosti, po ugledu na prirodu i u večitom nadmetanju sa njom. O tome svedoči i izgradnja gigantskih, monumentalnih objekata koji ga, po veličini i trajnosti daleko nadmašuju i čije bogatstvo, dimenzije, izgled i trajanje i danas impresioniraju i čude. Od Vavilonske do Ajfelove kule, od piramida Egipćana i Maja, do bliznakinja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, od Kineskog i Hadrijanovog do Berlinskog zida. Bezmalo svi takvi poduhvati imali su veličanstvene uzlete i tragičan kraj, simbolizujući istovremeno uspone i padove čovečanstva. Ogromne čovekove potencijale i mogućnosti, ali i njegove zablude, njegove slabosti i stoga nesavršenost i limitiranost ljudskog društva.

Čovek je relativno rano postao svestan sopstvene kvarljivosti, i fizičke i mentalne i moralne, pa je izmaštao bogove da budu sve ono što on nije i ne može, i da traju duže od njega. Da budu čuvari i nastavljači svih saznanja i vrednosti do kojih je čovečanstvo dolazilo. Konačno, da čuvaju čoveka od njemu nedokučivih sila prirode, ali i od njega samog, da ne previdi, da ne zaboravi, da ne izigra i ne prokocka, da se ne ponese i ne zloupotrebi, da ne propusti ili pokvari sve ono do čega je hiljadama godina mukotrpno dolazio.

Bogovi predistorije, bili su skup vrlina i pravila, dobrih i loših osobina čovekovih i kao takvi: Jedni behu čuvari svega i dobrog i korisnog za čoveka i tako zaštitnici njegovi, koristeći njegova saznanja i iskustva i podsećajući ga na njih; a drugi opomena za sve slabosti i zlo, koji u čoveku i među ljudima postoje.

VOX POPULI, VOX DEI (Glas naroda, glas Boga).

Istorija je taj izum čoveka, da kreira božanstva, upotrebila protiv njega i nametnula mu pojam jednog Boga, kao vladara svetom i njegovom sudbinom.

ABOSUS OPTIMI PESSIMUS (Najgora je zloupotreba najboljega).

Suštinska razlika između politeizma i monoteizma je u tome što mnogobožačka religija, prepoznajući ljudsko neznanje i slabosti, podstiče znatiželju i učenje i na taj način snaženje uma i volje, dok jednobožačka vera, upravo obrnuto, razvija slepo verovanje, pokornost i lažno samopouzdanje zasnovano na svemoći Gospoda i nerealnom uverenju da će sve na kraju, uz njegovu pomoć, nekako ipak biti u redu.

Mada je još u 6. veku pre nove ere Heraklitus otkrio da „Kosmos nije stvoren ni od bogova ni od čoveka, nego je uvek bio, jeste i biće večita vatra“, što potvrđuju i najsavremenija naučna otkrića, najmoćnije religije i danas tvrde da je Jedan Bog ili Gospod, stvorio sve, stvorio i čoveka i Zemlju po meri i na dobrobit ljudskog roda.

Svi bogovi su izmaštani iz potrebe čoveka da veruje u nešto što je bolje i moćnije od njega samog i što će mu pomoći da preživi i savlada sve izazove surovog okruženja i da živi bolje. Bogovi jedinci to obećavaju samo ako ih se bespogovorno sluša, ako ne na ovom onda bar na onom svetu.