Povređena su dva radnika. Istovremeno, počeo je postupak nagodbe sa trećeoptuženim za nesreću u vojnoj fabrici „Milan Blagojević“ u Lučanima, a direktor te fabrike Radoš Milovanović nastavlja sudski progon članova porodice jednog od poginulih radnika u eksploziji od pre dve godine. Tužilac za visokotehnološki kriminal se nije saglasio da se iz kućnog pritvora oslobodi uzbunjivač Aleksandar Obradović, iako je javnosti otkrio kako se za privatne džepove pljačka državna imovina. To je mračni bilans protekle sedmice.

Za to vreme, predsednik Srbije tvrdi da je izmišljena afera o Branku Stefanoviću, ocu ministra policije Nebojše, o navodnoj korupciji sa fabrikom namenske industrije „Krušik“ Valjevo i trgovini oružja. Kaže – nema tu ništa. Čak i da mu verujemo na reč, zar nije posao državnih organa da slučaj u potpunosti ispitaju, jer u suprotnom, čemu služe državni organi? Da zastrašuju i progone one koji drugačije misle, možda?!

U međuvremenu, uzbunjivača koji je informacije izneo u javnost režimski mediji sistematski diskredituju (Večernje novosti i Pink) ili uglavnom prećutkuju (RTS), pa ostatak Srbije blage veze nema o čemu je reč u ovom slučaju. A stvar je prosta. Čovek je otkrio da državna firma i u njoj odgovorni za račun privatne firme oštećuju državnu vojnu fabriku za silne poslove od kojih je Republika Srbija na gubitku za milione dolara. I to nije posao za državnog tužioca, policiju, tajne službe…, jer je u vezi s nosiocima vlasti, nego je posao da se istraži s kim je uzbunjivač iz Valjeva komunicirao od srpskih političara, pretpostavljamo iz opozicije. A to je baš zgodno za diskreditaciju iovako nepostojeće opozicije, jer strah od neprijatelja treba brižljivo negovati. Vladavina prava i sudbina naroda vlast iovako ne zanima.

Povezani tekstovi