Ovo nije novinarski tekst. Ovo je autorizovano predavanje koje sam održao u jednom okružnom zatvoru. Predavanje su mi autorizovali, i po dubini i po širini, načelnici zatvora, i na tome sam im veoma zahvalan.
Da to nisu uradili tako profesionalno, verovatno bih i ja istog momenta od predavača postao slušalac. Tema o kojoj sam govorio predviđena je planom i programom, a u okviru moralno-političkog vaspitanja.
Da mnogo ne objašnjavam, neka moj autorizovani govor kaže koliko može.
– Čast mi je, dragi pritvorenici i zatvorenici, budući slobodni ljudi i istaknuti kadrovi, što mi je pružena prilika da se danas družim sa vama i da vam prenesem svoje znanje i svoje zapažanje o svemu onom što muči sve nas, a vas posebno, u ovoj našoj demokratski uređenoj državi. Posebno mi je drago što među vama vidim mnoge istaknute ličnosti iz privrednog i političkjog života, mnoge ličnosti koje ne silaze sa naslovnih strana naših novina.
Vidim među vama i hrabre ljude koji su se junački držali dok su vas vezivali i bacali po podovima prilikom hapšenja. Sve dok režiser ne kaže da ima dovoljno materijala za film o vašem spektakularnom hapšenju, s vama su ponavljane na desetine puta iste scene, od čega je bilo najteže stezanje „lisica“ na rukama, puške na potiljku, ubacivanje u „maricu“, kao što se džakovi ubacuju u kamion.
Tako ste mnogi osuđeni i kažnjeni pre suđenja. Ali, morate da znate i prihvatite da je čin hapšenja mnogo važniji od suđenja i presude. Ako vas uhapse kako treba, onda nije više ni važno šta će sud reći o celom slučaju, odnosno o vašem delu. I zato se činu hapšenja daje toliki značaj u sredstvima informisanja, a o puštanju na slobodu se objavi kratka sakrivena vest, ili se ne objavi ništa.
Moram vam reći da vam mnogi pošteni ljudi, koji su još na takozvanoj slobodi, zavide što ste ovde na sigurnom i što odužujete dug svojim političkim protivnicima, moćnim privrednicima, političkim strankama i aktuelnim vlastima. Zakoni na koje se pozivamo služe samo za to da bi se sve uvilo u pravnu formu i da bi se reklo da se to sa vama radi u ime naroda i države. Kad bi se kojim slučajem desilo da zakoni važe za sve podjednako i kad bismo ih se slepo pridržavali, malo bi bilo livada i ledina da se izgradi toliko zatvora koliko nam treba. No, moramo se zadovoljiti stanjem kakvo jeste i ovim kapacitetima koje imamo.
Ne samo vama nego i mnogim drugima odgovara što ste vi ovde i nimalo se ne raduju vašem izlasku. Oni dobro znaju da će oni doći na vaša mesta kad vi izađete odavde. Odnosno, strahuju da ćete se vi ponašati prema njima kao oni prema vama. Zapravo, strahuju jer još ne znaju da je boravak u zatvoru, za pametne ljude, najčešće velika privilegija.
Ne bih ja ovaj, naizgled ruinirani i nedostojni prostor, nazvao zatvorom. Taj izblamirani pojam ne odgovara stvarnom stanju. Gledajući vas sa ove govornice, pre bih rekao da je ovo jedna velika škola, da je ovo pravi rasadnik kadrova u kojem se pripremaju stručnjaci za sve oblasti delovanja. I sami znate da su najbolji političari na našoj političkoj sceni, kako nekada tako i sada, bili ljudi koji su više puta pohađali zatvor. I što je duže vremena kadar proveo u zatvoru to je duže, u postzatvorskom periodu, bio na funkcijama, i političkim i privrednim. Mnogi naši aktuelni političari omirisali su ove zidove i ovaj beton. Bez toga oni danas ne bi bili ovo što jesu, niti bi ova naša zemlja bila ovde gde jeste.
Očekujemo da će vam se i mnogi sadašnji rukovodioci pridružiti odmah po isteku mandata i, koliko čujem, za njih se mesta užurbano pripremaju. S njima će krenuti i gomila privrednika iza kojih su oni sve vreme stajali, s kojima su radili, i od kojih se ni nadalje neće razdvajati, čak i kad bi hteli. Oni će, na ovom mestu, u ovom zatvorenom gradu, obogatiti svoje biografije, naučiti i videti mnogo toga što nisu znali, što će im koristiti na novim radnim mestima, kad ponovo dođu na vlast. Kao što znate, kolo sreće se okreće. Svima, pa i njima.
Razmišljam kako bi bilo dobro kad bi ljudi koji su umislili da su za nešto krivi, mogli da se dobrovoljno prijave u zatvor, da sami sebi odrede dužinu kazne. Učino bih to među prvima, da jednom taj teret krivice, to stalno iščekivanje hapšenja, skinem sa duše, da nešto naučim, da odavde izađem ojačan i potkovan. Rečju, želim da krenem u jedan novi život, bez ikakvih opterećenje, vedra čela i obraza čista. Za sada, kao što znate, to još nije dozvoljeno. Još uvek se ne zna šta je teže, da li ući u zatvor ili iz njega izaći. Ubrzanim razvojem naše demoktatije, mislim da će to jednog dana biti moguće.
Hvala na pažnji. Želim vam udoban boravak u ovom prijatnom ambijentu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
