foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Za nekoliko meseci desila su se dva velika potresa u Novom Sadu. Prvi je tinjao desetak meseci da bi kulminirao pre dva meseca kada su se viđale ispred Elektrovojvodine duge kolone građana čekajući satima da stignu do nekog od šaltera za plaćanje, a gotovo većina zbog nebuloznih cifara na svojim računima do šaltera reklamacija.
I umesto da dođe u Novi Sad i smiri građane ministarka za energetiku Đedović Handanović izjavila je da se efikasno rešava problem struje u Novom Sadu. I da je to samo izolovana situacija. Da je ministarka došla do Novog Sada i bila na momenat u tim redovima videla bi šta su potrošači, koji su neki i plačući pokazivali kako izgledaju cifre u tim računima, a puno nas nije ni dobilo račune.
Da zlo bude veće, nekoliko meseci u Elektrovojvodini nisu uopšte radile kase, što je još više iritiralo građane. Ali u njenoj izjavi uopšte nije rekla što je najvažnije, razlog ovog, kako je rekla „izolovanog problema“. Naime, ne zna se ko je dao ideju da pre 10 meseci Elektrovojvodina sklopi ugovor sa privatnom firmom člana SNS-a i predvodnika na mitinzima stranke. On je iznajmljivao, verovatno po niskim cenama, osoblje koje je trebalo redovno da obilazi brojila po domaćinstvima.
Elektrovojvodina je pre ulaska koje je tražila Vlada Srbije u zajedništvo EPS-a imala najbolje rezultate, jedina radila pozitivno i imala je najstručniji kadar.
Drugi tragičan događaj svi znamo: zbog rušenja velike nadstrešnice na zgradi železničke stanice izgubilo je živote 15 naših građana i dvoje teško povređeno. Tada smo dobili od bivšeg gradonačelnika Miloša Vučevića poruku iz Šangaja: „Tragedija je opomena za sve, ali Srbija ne sme da se zaustavi zbog te nesreće.“ Vidi se da je sada kao predsednik Vlade odmah naučio da nas savetuje kako da se ponašamo. Umesto da prizna da je investiciju i rekonstrukciju stanice ugovarala i plaćala ne malim parama – država. Čak i nastavlja, iz daleke Kine: „Ako se traži nečija glava da bi se umirila svetina onda to nije pitanje odgovornosti već je to pitanje hajke.“
Ostaje pitanje na koju to „svetinu“ misli. Umesto da je seo u avion i došao na veličanstveni skup preko 20.000 građana Novog Sada i cele zemlje ispred železničke stanice bez govorancija i provokacija. Svi su komentari bili da mirniji i ponosniji skup nije viđen u našoj zemlji. Krenuli su mirnim mimohodom prema bulevaru i Gradskoj kući kada su već poznati maskirani kapuljaši, sa motkama krenuli da prave rušilački pir dosad neviđen u našem mirnom gradu.
Nažalost, njegov naslednik, novi gradonačelnik, nije našao te tužne noći da izađe i smiri izgrednike. On te tužne noći uopšte nije viđen. Građani su se brzo povukli sa trga ne želeći da u tome učestvuju. Ništa bolja poruka nije poslata ni iz Beograda od predsednice skupštine Ane Brnabić: „Mislim da smo mi nakon tragedije pokazali političku odgovornost kakva u Srbiji nije viđena“(!?), a ništa nije ni viđeno, makar od nje.
I na kraju, oko ponoći, prostrujala je vest da u Novi Sad stiže predsednik države Aleksandar Aca Vučić ali ne da pozdravi veličanstveni skup, već u prostorije svoje stranke na kojoj su takođe polupani prozori i skinute zastave i gde ga je dočekalo oko 300 simapatizera, što je znak da je program – programiran.
Ovde se postavlja pitanje zašto naš državni vrh koji je polažući zakletvu obećao da će čuvati i negovati sve građane Srbije, stvara još veći razdor između građana. Dokle više ignorancija građanstva koje traži svoja prava?
Autor je privrednik u penziji iz Novog Sada
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
