Foto: Z. S. M.Prosveta je navodno jedan od stubova društva, ključna delatnost koja treba da iznedri one koji će proširiti vidike i omogućiti napredak ne samo jedne zemlje, već celokupnog čovečanstva i korpusa znanja kojim ono raspolaže. Zemlja koja ne ulaže u obrazovanje, već potcenjuje, unižava i vređa nastavnike, profesore, studente, osuđena je na nazadovanje, neuspeh, zaborav. Svako društvo koje ignoriše problem umesto da ga rešava, osuđeno je na propast.
Ministarstvo prosvete, Vlada i predsednik upravo to rade. Mesecima ignorišu probleme i zahteve. Ne rade ništa. Skoro ništa. Sagradili su pa srušili Ćacilend i svakodnevno prete kroz megafone svojih perjanica. Jedna od njih je ministarka Slavica Đukić Dejanović, ekspert za egzotičnu obuću koja pomalo vuče na gotik stil, što mi se uzgred dopada, ali nije presudno za rukovođenje sektorom prosvete.
Ministarka je takođe ekspert za poremećaje ljudske psihe, individualne i kolektivne, ali joj, zanimljivo, promiču apsolutno sve društvene anomalije. Do sada naša ministarka, osim nekoliko neprimerenih odevnih kombinacija i slepe poslušnosti onima koji su je nespretno postavili na tu funkciju, nije pokazala bog zna šta. Pretnje koje nam je uputila delimično su se obistinile jer su neki nastavnici dobili deo februarske plate, a neki je nisu dobili uopšte.
Običan čovek koji nije psihijatar, ali poseduje jedan od vitalnih organa, mozak, mora da se zapita čime je ministarka zaslužila svoju platu. Dopisima direktorima u kojima ih navodi da krše zakon? Odanošću onima koji su razorili institucije i sada vladaju samovoljno, hraneći se strahom ljudi koje su obespravili?
Osim ministarke, još neki pešaci će biti žrtvovani da bi se sačuvao kralj. Na primer premijer u ostavci, počivši Vučević, koji nikako da nas konačno ostavi na miru, već i dalje dobacuje, poput lika iz lošeg horor filma koji umire i povampiruje se radi dramatičnosti i napetosti. Čime je on zaslužio svoju platu?
Najzad, dolazimo do prestižne titule. Ko je najviše pljunuo i omalovažio prosvetne radnike i studente? Ko je radnik meseca?
Za ovu prestižnu nagradu nominovala bih prvog među prvima, predsednika. Citiraću ga, nerado, jer su njegove izjave pune gneva i govora mržnje, na ivici sumanutosti, sramota za funkciju koju obavlja kao predsednik svih građana, pa i nas nastavnika koje toliko omalovažava i prezire.
“Njihov me autoritet ne interesuje. Kad se završi, analiziraće se sve. Mnogi profesori, mnogi nastavnici, ne znam kako će moći sebi da objasne, posebno ne znam kako će nadležnim organima, kako i koliko su krivičnih dela počinili. Videćemo šta su sve radili, kako su sve radili i koja su sva nedela, zlodela i krivična dela počinili.”
Koja smo to krivična dela počinili? Proneverili novac iz EU fondova? Zidali Potemkinova sela koja su se obrušila i ubila građane? Pustili zvučni top na svoj narod u trenutku dok mirno i dostojanstveno odaje poštu? Da li su to neki od naših zločina?
Spisak krivičnih dela i zločina je dug, ali oni nisu naši. Zločinci i kriminalci nisu među nastavnicima. Radnik meseca ne mora mnogo da istražuje i čeprka, treba samo da pogleda u ogledalo i naći će ih, tu u svojim redovima.
Autorka je profesorka srpskog jezika
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
