Blanko ostavke na koje se obavezala velika većina poslanika u Narodnoj skupštini nisu u skladu sa standardima EU, jedna je od najistaknutijih primedbi na ovdašnji politički sistem iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu integracija za period oktobar 2008 – oktobar 2009. godine. Identična kritika EK navodi se i u njenom prethodnom izveštaju, za 2007-2008, a vrlo eksplicitno o ovoj temi oglašavali su se i OEBS i Savet Evrope.
„Praksu blanko ostavki jednostavno treba ukinuti“, poručio je još 2007. tadašnji šef Misije OEBS u Srbiji Hans Ola Urstad, što srpskim zvaničnicima bar svakih šest meseci ponavljaju i članovi Posmatračke delegacije Parlamentarne skupštine SE.
I, čini se da je Demokratska stranka sa svojim partnerima na vlasti konačno rešena da posluša ove apele. Kao i sa otpuštanjima viškova birokrata, krenuće se od lokalnog nivoa. Nacrt zakona o izboru odbornika, koji bi Vlada trebalo da usvoji u toku decembra, jednostavno ne tretira materiju blanko ostavki, a određivanje kandidata sa izbornih lista koji će ući u skupštine gradova i opština prebacuje u nadležnost izbornih komisija. Pa će s liste od, recimo, 50 kandidata u parlament ući oni prvi, proporcionalno broju osvojenih glasova. Dakle, stranke više neće moći da u kampanji istaknu ljude omiljene kod birača, a da u odborničke klupe uđu neki drugi, samovoljom partijskih lidera. Ukoliko ovakve odredbe „prođu“ Vladu, a potom i Skupštinu Srbije, Ministarstvo za državnu upravu, koje predvodi Milan Marković iz DS, uvrstiće takvo rešenje i u predlog zakona o izboru narodnih poslanika. Blanko ostavke ni u tom aktu neće biti pomenute.
O čemu se radi? Budimo jasni – o legalnom i legitimnom zaobilaženju Ustava, u kojem se u članu 102. navodi da je „narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran“. Stručnjaci za izborno zakonodavstvo i ministar Marković smatraju da se jednostavnim zakonskim „neodređivanjem“ blanko ostavki ova „sloboda“ onemogućava. I to apsolutno ima smisla. Potreba za daljom demokratizacijom srpskog političkog sistema, podstaknuta upozorenjima Brisela, očigledno daje rezultate. Tvrdnje dela opozicije, tačnije SRS i DSS, da „mi kao društvo“ još nismo „sazreli“ za to da narodni predstavnici u parlamentu raspolažu mandatima, u skladu sa svojom savešću, poverenjem građana i pritiskom javnosti, baziraju se na premisi da Srbija nije spremna za punu primenu standarda EU. Pa, kada ćemo ako nećemo sada? Zrelo je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
