foto Željko Bošnjaković DanasKod nas se samo štrajkovi glađu umnožavaju. Za pravdu i istinu se na ovaj način bore majka koja je izgubila sina Dijana Hrka i za čiju pogibiju, kao i smrt još 15 ljudi niko nije odgovarao već više od godinu dana, autopevoznik Milomir Jaćimović i njegov sin Milan kojima je vlast zbog prevoza studenata oduzela sve autobuse, poslanik SNS Uglješa Mrdić, čije motive nije lako zdravorazumski objasniti, ako je uopšte i moguće. I, ima ih još, u „najavi”.
Izgleda da je u Vučićevoj Ćaci Srbiji još samo ovaj, poslednji i najdrastičniji primer borbe za ostvarenje prava, kada su svi ostali „mehanizmi” i „instance” zakazali jedini način da se nešto postigne, ostvari ili skrene pažnja na neki problem i nepravdu.
U normalnim zemljama i svetu ovaj radikalan gest uništavanja sopstvenog zdravlja i života, ko god se i zbog čega za njega odluči svakako privlači veliku pažnju dok je kod nas, ovde, gde odavno živim „nenormalnost kao normalnost” to samo „još jedan naslov” u medijima. U nizu.
A, nije, jer ima ih različitih, ma koliko sama vlast pokušava da ih obesmisli i karikira. Univerzitetski profesor u penziji Vladeta Janković ocenio je da su štrajkovi glađu koje su organizovali predstavnici Srpske napredne stranke (SNS) u više navrata tokom prethodnih godina imali izraženu karikaturalnu crtu, dok je čin Dijane Hrka načelan i u osnovi herojski postupak.
On je podsetio da su tokom prošlosti mnogi časni i neustrašivi ljudi tim činom pokazivali požrtvovanost i spremnost da se bez obzira na cenu bore za ideje i principe, ali da to nije slučaj sa predstavnicima vlasti u Srbiji.
– Ti ljudi ne štrajkuju zbog načela. Za taj čin je potrebna ljudska hrabrost i spremnost na žrtvu, a kod naprednjaka to više liči na nekakvo šegačenje. Oni od jedne uzvišene kategorije prave cirkus, koji predstavlja uvredu za svako poštovanja dostojno ljudsko biće koje je spremno da se bori za pravdu, kazao je Janković za Betu, dodavši da se njeni zahtevi ne tiču samo tragedije koju je sama pretrpela, nego izražavaju interes čitave zajednice dok su okolnosti pod kojima štrajkuje Uglješa Mrdić, kao što i njegovi zahtevi, „sitničavi i nenačelni”.
I, odista ko se danas seća (verovatno ni on sam) da je glađu štrajkovao i Goran Vesić kada je odveden u pritvor. Njegov štrajk glađu, što kaže naš narod, trajao j kraće nego što neki mogu da zarone. Pa i sam rodonačelnik „naprednjaka” (ne, nije Vučić) Tomislav Nikolić štrajkovao je kao ljuti opozicionar glađu (tada prigodno nazvan Toma Stiropor) zbog (ne)raspisivanja vanrednih izbora. Tada je, obustavu tog čina, inicirao lično sam patrijarh Irinej a izbori nisu raspisani. Nema veze, debelo je to naplatio u periodu koji će naići već godinu dana kasnije kada ih je bilo.
No, ni Mrdićev pokušaj nije kod pristalica vlasti razvio empatiju pema onima, vazda „drugima” koji su se na to u očaju odlučili. Dok nas tabolidi vlasti izveštavaju o svakoj sekundi njegovog razvlačenja sa urgentnim medicinarima po stepenicama Narodne skupštine (kao da je reč o produžecima i penalima u finalu svetskog prvenstva) dotle nas botine SNS-a zatrpavaju uradcima veštačke inteligencije kako Hrka i Jaćimović glabaju sendviče. Na stranu ko je na ovim meridijanima (pre)poznat po „sendvičnosti”, da parafraziramo Orvela ima onih štrajkača glađu koji su „štrajkastiji” od drugih.
Kao što je Danas, nedavno podsetio, začetnik ovog vida borbe bio je Vuk Drašković. On je štrajk glađu počeo u leto 1993. posle hapšenja i prebijanja njega i njegove supruge Danice. Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević oslobodio ih je na brojne pozive i intervencije svetskih lidera. Danas ti „pozivi” i „intervencije” već (pre)dugo vidno izostaju bilo da su u pitanju Marinika Tepić, Dijana Hrka, Jaćimovići… pa i sam Uglješa Mrdić.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
