Beleška iz zatvora: Više je onih što su nekada, pa bilo kada, glasali za Vučića, nego onih što nisu nikada

Uvukao se duh pobune protiv njegovih vazala i njihovih nedela čak i u one kojima ni na kafi nisi mogao privoleti pažnju na stanje u državi, a kamoli im izvući potpis podrške za politički angažman.

Dozlogrdilo narodu, baš su ga preterali. Rasturiše nam i društvo i zemlju.

Nada, sloboda, bratstvo i jednakost naziru se kroz slike i tekstove, kroz glasove sa govornice, zvuči na spremnost za korenite promene.

Jesmo li stvarno spremni? Šta one podrazumevaju?

Studenti se osokolili u, skidam kapu, hrabrom im prodoru, toliko da bez ustručavanja sve koji su se ikad bavili politikom trpaju u isti koš i odriču im pravo na savet iskustvom i znanjem. A tek na nešto više… Pa zar nije na ponos i danas, i sve ovo vreme do sada, biti na pravoj strani? Umesto da vide bistrinu u mulju, oni bi svu vodu da prospu.

Na slikama protesta su i oni što su familiju zapošljavali kontaktima sa naprednjacima, prodajući čast jašući na talasu sigurnosti u moru koje je razorilo državu.

Tu su i oni što su prljavim novcem kupovali odbornička mesta kojima su čvrsto podupirali kulu uništenja čaršije.

Šta reći, više je onih što su nekada, pa bilo kada, glasali za Vučića, nego onih što nisu nikada.

OK, opametiti se – dobro je to, to je i suština, reklo bi se. A jesu li?

Jedna me od udarnih pesnica ove borbe udari kao maljem kada me podrugljivo upita: „Izašao Pavlović, je l’ ti krivo?“

Da li je pobunjeni narod spreman da izgradi društvo koje će mu pokazati vrednosni put i ko je zapravo taj čovek? I takvi ljudi.

Da se nikada ne ponove.

Plašim se, jer, pored svojih grešaka, ne znam imam li vremena za društvo koje će opet da pravi greške.

Dani i godine nakon Vučića biće jednako važni kao i pobeda nad njim.

Zato mi je ovaj sjajni zrak divan, ali i dalje hladan.

Bogdan Joksimović, bivši odbornik i predsednik KK „Crnokosa“ Kosjerić, osuđenik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.