foto FoNet Ana PaunkovićNema ništa u ljudskom postojanju vrednije od života, morala i savesti.
U politiku sam ušao sa 19 godina, u Stranku koja je imala ideologiju, kojoj su Srbija, Srbi i Srpkinje, građani i građanke, na delima, a ne samo na rečima, bili iznad i ispred svega.
Razišao sam se sa njima kada je čovek kome je Srbija bila iznad svega povukao iz politike. Može u vremenu u kome živimo što ću reći da zvuči kao bajka, ali ima nas koji smo verovali i verujemo da se u politiku ulazi zbog dobrobiti Naroda i Države, zato što se bori za IDEJE…
Politici sam se vratio iskrenom mišlju da će četvoro mladih i pametnih ljudi, bez sujeta, napraviti iskrenu patriotsku desnicu, koja je potrebna građanima i Srbiji.
Da ćemo braniti Srbiju, Kosovo i Metohiju, Ustav i zakone. Tako su mene učili.
Učlanio sam se u „Zavetnike“ jer je osnova Programa bila odbrana Kosova i Metohije, borba protiv „Briselskog“ „Francusko-nemačkog sporazuma.“
Od ulaska u Vladu ni reči o KiM, ni sporazumima.
A onda se desio naš Novi Sad, i smrt naših sugrađana. Na to su sve „Zavetnici“ ostali nemi. LJudski i moralno je bilo da se tog trenutka izađe iz Vlade, tog dana.
Da proradi svest i savest, ALI NIJE.
Lični interes je nadvladao opšti – to nikada ne vodi dobrom. Ni reči o žrtvama, stanici, korupciji…
„Zavetnici“ su se odlučili na zavet ćutanja, na ono na šta savest i moral ne smeju da ćute. Kao roditelj troje dece, kao čovek i hrišćanin, ne mogu da prećutim i nisam i neću.
Izvinjavam se sugrađanima.
Vama, ministarka, i Vama lično, svako dobro, ali ja više nisam jedan od vas kojima je lični interes ispred Srbije i građana naše Države.
Autor je bivši funkcioner DSS-a i najmlađi narodni poslanik 2006-2008, nakon toga funkcioner „Zavetnika“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
