Nema slobodnih izbora u bedi i siromaštvu

…koja se svojski trudi da društvena gibanja u našoj zemlji svede na nadgornjavanje na relaciji SNS -SzS, odnosno na pitanje ko će i pod kakvim uslovima izaći na izbore, iza koga sledi predizborna kampanja sa standardnim repertoarom međusobnog nadgornjavanja dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Na taj način bi se ponovo politika svela na lični obračun glavnih nosilaca izbornih lista vlasti i opozicije, čime bi se tragična socijalna i ekonomska situacija u Srbiji, koja je suština problema i nezadovoljstva ljudi, ponovo izmestila izvan fokusa javnosti, a razočarani i prevareni građani Srbije gurnuti u političku apatiju sa pojačanim uverenjem da su svi isti i da rešenja nema.

Da se razumemo, smatram da je neophodno insistirati na izbornim uslovima, ali uporedo sa zahtevom za donošenjem hitnih mera koje će relaksirati socijalne prilike u zemlji, te hitno pomoći najugroženijim slojevima stanovništva, kojima preti ekstremno siromaštvo. To podrazumeva niz mera u socijalnoj i ekonomskoj politici, koje će ići u pravcu oporavka društva od mera štednje, divlje privatizacije i ukupne štetočinske politike, koju su ovde vodile vlasti u poslednjih trideset godina.

Te bi mere pored ostalih, obuhvatale hitno obustavljanje privatizacije i renacionalizaciju ključnih oblasti neophodnih za normalno funkcionisanje društva, obuzdavanje i stavljanje u okvire zakonitosti poslovanje banaka, osiguravajućih društava, privatnih i javnih izvršilaca i drugih ustanova, koje ugrožavaju elementarnu egzistenciju ljudi, uvođenje elementarnog reda i zakonitosti u rad javnih službi, kako bi se one vratile svojoj osnovnoj misiji-pružanje usluga građanima Srbije; trenutno obustavljanje velikodržavne politike konfrontacije sa susedima i sprovođenje koraka koji će ići u pravcu međusobnog približavanja Balkanskih naroda i stvaranju uslova za zajednički otpor imperijalnim aspiracijama sa Istoka i Zapada.

Sprovođenje ovih mera vodilo bi kreiranju socijalne situacije u kojoj bi ljudi u Srbiji zaista bili u situaciji da imaju izbor između različitih političkih opcija i da mogu da izaberu u skladu sa slobodnom voljom i svojim uverenjima. U trenutnoj situaciji socijalne iznudice, ljudi ne mogu da biraju slobodno, bez obzira na to koliko je neko zastupljen na RTS-u, ili plakatima i bilbordima, pošto se siromaštvo i egzistencijalna ugroženost ogromnog broja ljudi u Srbiji, koristi kao sredstvo pritiska prilikom glasanja, zbog čega rezultati izbora svakako ne odražavaju slobodnu volju ljudi u Srbiji. Zahtevi koji ne uvažavaju socioekonomske prilike u Srbiji, već se isključivo baziraju na izveštavanje medija, birački spisak, kontrolu izbora i slične stvari , slični su kao kad bi neki „nezavisni posmatrač“ u konc. logoru, bio recimo nezadovoljan, krojem prugastih odela koja su nosili logoraši.

Autor je profesor istorije iz Bajine Bašte