Nemojte, ljudi, ko boga vas molim!

Zaista, stanite, ne premeštajte brda i planine u Grdeličkoj klisuri u kojoj se od pamtiveka ljudi bore sa bujicama i klizištima.

Gradeći sebi puteve i pruge dobro su poznavali ćudi ovog dela doline Južne Morave, između Vlasinskih planina i Kukavice. U tome su im pomagali stručnjaci brojnih nauka, kojima je Srbija obilovala i pronela graditeljsku slavu širom sveta. Među njima je i geološka nauka i struka.

Nažalost, na primeru građevinske katastrofe u Grdelici, svedoci smo zapostavljanja geološke struke, što je dokumentovano javnim priznanjem svih učesnika u projektovanju i izgradnji da su geološka istraživanja na trasi ovog dela autoputa svedena na najmanju meru.

Geolozi već odavno upozoravaju da je geologija od nauke postala „uslužna delatnost i projektna stavka“ za štednju svih učesnika u graditeljskom poduhvatu, od investitora preko projektanata do izvođača. Očigledno je u Grdelici „đavo došao po svoje“.

Srpska geološka nauka već dva veka čuva obraz srpskog znanja.

Ovom besedom koristimo priliku da obavestimo javnost i onu svekoliku i onu „stručnu“ koja nas je svojom bahatošću dovela do osećanja stida i poniženja.

Srpski profesori geologije decenijama su vodili i sada vode generacije studenata geologije i studenata šumarstva (smera za erozije) u Grdeličku klisuru, da na poligonu – učionici prirode – upoznaju i izučavaju katastrofične procese i pojave klizišta i erozije koje se zbog specifičnih uslova geološke građe veoma teško mogu ukrotiti.

Na ovakvim primerima takođe su učili, pored ostalih, i o dva najvažnija principa planiranja i projektovanja – principu ekonomičnosti i principu sigurnosti. Više je nego očigledno da su u Grdelici ove principe progutala klizišta i erozije.

Ne možemo da se ne prisetimo slične situacije od pre nekoliko godina kada je isto tako „ekspert za sve“, bivši ministar „za kraduckanje“ nameravao da započne „faraonski posao“ nasipanja pet kilometara desne obale Save, za izgradnju nasipa autoputa prema Obrenovcu, preko već po zlu čuvenih klizišta Bariča i Umke. Srećom, neko se prizvao pameti i zaustavio ga u faraonskoj nameri da ondašnju firmu „Alpina“ uvede u još jedan „profitabilni“ zahvat bez kraja.

A zašto je gradilište u Grdeličkoj klisuri postalo pravi faraonski zahvat, geološki je potpuno objašnjivo – upravo zahvaljujući nataloženom znanju i iskustvu prethodnih generacija geologa.

I geološkom smislu Grdeličku klisuru izgrađuju stare stene iz kompleksa škriljaca koji su mehanički izrazito oštećeni, izlomljeni i usitnjeni, po širini i dubini stenske mase. Stenovite gromade škriljca veoma često su prividno čvrste i stabilne, ali po dubini mase su okružene debelim zonama raspadnutih škriljaca. Zbog toga se ove stenovite gromade kod velikih otvorenih iskopa i opterećenja ponašaju kao nestabilno i erodibilno tlo.

Posebno naglašavamo da je u takvim stenskim sredinama gotovo nemoguće postići stabilnost ugradnjom „ankera-sidara“. To se pokazalo u Grdelici više puta.

I evo, svedoci smo da svi pokajnički priznaju da geološka istraživanja nisu bila dovoljna.

To priznaju i prvi projektanti i „prepravljači“ osnovnog projekta (i tako 11 puta!).

Zato, nemojte riti po planini, ne premeštajte brda jer ste u zoni srušenog zida već stvorili nove nepovoljne uslove u stenskoj masi u smislu procesa dreniranja podzemnih voda i u smislu promene napona u stenskoj masi. Verujemo da nas razumeju i „eksperti“ koje smo gledali sa planovima i geološkom kartama u rukama ispred svoje „graditeljske katastrofe“. Prosto da čovek usklikne od radosti „Eto nama novih profesora i nove geološke nauke“.

Nego, da se uozbiljimo! Podsećamo kolege da je projektom izgradnje autoputa od pre 40 godina bilo predviđeno da se jedan pravac puta trasira i odvoji prema Vučju, selu Vlase i Vranju gde se pridružuje drugom pravcu. Takav primer imamo u komšiluku u blizini Skoplja.

Autori ovog teksta u svojoj praksi sarađivali su sa političarima iz više generacija i dobro znaju da su političari donosioci konačnih odluka. Ali, mudri političari se u donošenju odluka oslanjaju na znanja i rešenja relevantnih struka koje ne podilaze političarima nego upućuju na naučnu i stručnu istinu.

Jasno je da je takav način saradnje već dugo napušten. Sa žaljenjem zaključujemo da je došlo do opšteg sloma u našoj geološkoj struci i tužno je kada pročitamo izjave naših kolega da iz straha za egzistenciju svojih porodica prihvataju „bačenu koricu geološkog i rudarskog hleba“ koja će kako vidimo postati „osma korica“ po redu u poznatom „hlebu sa sedam kora“.

Tako nastade novi projektantski termin: „skraćena geološka istraživanja“.

U opštoj galami i kakofoniji negiranja i optuživanja, do konačnog zaborava, karavani prolaze i brda se ruše Grdeličkom klisurom. Ko zna, možda će i brodovi ploviti budućim kanalom. Možda im sve uspe i potraje neko vreme. Utoliko gore po Grdelicu jer će je celu prekopati i premestiti na Vlasinu.

Kud li se dede geologija, osnovna nauka svih nauka, i postade uslužna delatnost dok priučeni dunđeri kolo vode…

Uljudni molioci, tri geologa koji su stigli da koriste fond u koji su ulagali za sigurniju starost:

Branislav Božović, dipl. inž.geologije,

Aleksandar Ćirić, dipl.inž. geologije,

Borislav Vukićević, dipl.inž. geologije

(nekadašnji direktori i šefovi sektora u „Geozavodu“, lepom zdanju Savamale koje je narodni dobrotvor Luka Ćelović ostavio u amanet svom otečestvu…Kud li se ono dede…)