Nisam se pomerio s mesta

Vaš tekst od 16.01.2019. godine, str. 19, pod naslovom „Pacijenti uglavnom prepušteni sebi“ podstakao me da vam nešto predložim.

A to je da napravite rubriku „Pacijenti prepušteni sebi“ (bez onog uglavnom), za koju bi vam priloge slali čitaoci.

Mislim da ima puno ljudi koji su doživeli razne neprijatnosti i maltretiranja od strane našeg zdravstva, tako da će priloga biti na pretek. Sve je ovo važno da bi se ukazalo na neke stvari koje se daju ispraviti.

Akcije pregleda stanovništva, koje Ministarstvo zdravlja sprovodi jednom mesečno, su dobro osmišljene i disciplinovano se sprovode. Rade se da bi preventivnim pregledima ustanovili na vreme da li i od nečega bolujemo, kako bi krenuli sa blagovremenim lečenjem – TO JE U REDU. Ali je to samo početak, a nastavak je KATASTROFA.

Ako se otkrije da od nečega bolujete vi ste prepušteni sami sebi. Nije osmišljen nikakav hitni put kojim bi se išlo da bi se bolest eliminisala. U septembru 2018. godine je Ministarstvo zdravlja organizovalo pregled-kod kardiologa, krvne slike i tumor markera prostate kod muškaraca, i jajnika kod žena. Sa rođakom sam otišao na pregled i kod obojice je nađen povećan PSA

prostate, duplo više od normalne vrednosti. Tu počinje put po trnju jer nema nekog organizovanog urgentnog puta rešavanja bolesti.

Zato sam otišao kod lekara opšte prakse, koji je jedva uspeo preko kompjutera da mi nađe slobodan termin kod nekog urologa u Kliničkom centru Srbije, tek kroz mesec i po dana. Kada sam obavio pregled urolog mi je rekao da treba da uradim biopsiju prostate, ali oni nemaju taj aparat jer je u kvaru? Nego da ja idem opet kod lekara opšte prakse, da mi nađe u nekoj drugoj bolnici urologa koji ima taj aparat i hoće da me primi, pa kada uradim biopsiju da dođem kod njega.

Lekar opšte prakse mi je opet kroz mesec i po dana našao termin kod urologa u bolnici „Dragiša Mišović“.

Kada me je on pregledao učinilo mu se da to nije tako strašno, i dao mi je da pijem antibiotike tri nedelje, pa da opet uradimo PSA. Sada sam opet uradio pregled. Stanje posle tolikih antibiotika je malo bolje, ali u suštini NE VALJA.

Kada sam hteo da zakažem pregled kod lekara sa novim nalazima, rekli su mi da je doktor na godišnjem odmoru i da nazovem posle nedelje (samo ne znam koje).

Sve u svemu nije strašno da sve to ne traje od septembra 2018. godine, sada je kraj januara 2019. godine a ja se nisam pomerio s mesta, a kamoli da sam operisan.

Dok dođem na red ovim „redovnim“ postupkom MOŽDA ĆE BITI KASNO.

I šta onda meni, a i ostalima znači rano otkrivanje tumora na prostati ili ženama na jajnicima. Možda samo da se još više nerviramo – a ne možemo ništa.

A da, umalo da zaboravim na rođaka. On ima malo više para pa je ultrazvučni pregled, biopsiju i magnetnu rezonancu uradio privatno. I pored toga urolog mu je rekao da ne očekuje operaciju pre aprila.

Tako je to. A mislim da ima valjda neko pametan u Ministarstvu zdravlja, da smisli kako da se sve ovo od početka pa do kraja realizuje ako žele da spašavaju ljudske živote.

Na zdravlje!

Autor je mašinski inženjer u penziji